Ekoanksioznost

Ovaj tekst je deo priručnika realizovanog u okviru projekta E.U.R.E.K.A! emancipirani:e i ujedinjeni:e u regenerativnoj edukaciji za klimatsku akciju.
tekst napisao: Radovan Božović (Zelena tranzicija)

Ekoanksioznost

Kako se menja klima, tako se menja i sredina u kojoj živimo, nažalost, ne na bolje. Ove promene su normalan deo životnog ciklusa planete, ali su ljudskim delovanjem ubrzane. Takve brze promene nisu usklađene sa živim svetom i dovode do toga da živi svet nestaje brzinom koja do sada nije zabeležena u istoriji planete. Životna sredina propada brže nego što čovek to može da shvati ili podnese, i to se odražava na zdravlje. Tu su posledice na fizičko zdravlje kao što su povišena stopa smrtnosti, ali sve više i posledice na mentalno zdravlje. Vremenom, kako su posledice na mentalno zdravlje postale masovne, javila se i potreba za nazivom ove pojave: ekoanksioznost.

Počnimo prvo objašnjenjem šta je ekoanksioznost i zašto se razlikuje od mogih drugih pojmova koji se koriste u psihologiji.

Ekoanksioznost je pojam koji se koristi da opiše stanje povišenog emocionalnog, somatskog i mentalnog stresa kao odgovor na opasne promene u klimatskom sistemu. Kao sinonim se koristi i termin klimatska anksioznost. Još jedna definicija je da je ekoanksioznost hroničan strah od kolapsa životne sredine. 

Ekoanksioznost se vezuje za strah od klimatskih promena i promena u prirodi koji je racionalan i utemeljen na činjenicama. On se ne bazira isključivo na promenama koje primećujemo u našoj okolini, već i na ljudskim odlukama i nespremnosti na akciju koje nas direktno pogađaju. Ovo je psihičko stanje a ne mentalna bolest. U svojoj suštini ekoanksizonost je zdrav odgovor na postojeću realnu opasnost sa kojom se suočavamo.

Po tome se razlikuje od anksioznosti koja se definiše kao emocionalni pormećaj jake teskobe koja može uticati na fizičko zdravlje pojedinca. Kod anksioznosti se ne mora uvek raditi o racionalnom strahu, već se može odnositi i na generalizovana stanje. 

Termin ekoanksioznost je novijeg datuma, ipak koreni ovakvih pojava sežu dublje u istoriju. Prvi put su primećeni kod zajednica koje su suočene sa uništenjem njihove životne sredine i tradicionalnog načina života. Vremenom, kako se sve veći deo svetskog stanovništva susreće sa uništenjem životne sredine i strahovima i tugom koji su posledice, javila se i potreba za definisanjem primećene pojave. Prvi put ju je 2007. godine definisao australijski istraživač Geln Albreht. On je posmatrao kao se ponašaju i kakve posledice trpe ljudi suočeni sa posledicama površinskih kopova u njihovoj okolini.

Koji su simptomi koje je primetio? Koji su tipični simptomi ekološke anksioznosti?

Pre svega možemo istaći efekte na mentalno zdravlje pojedinca - to su egzistencijalni strah i osećanje beznadežnosti. Njih mogu pratiti i druga osećanja kako što su bes, žalost, sram, a u težim slučajevima i depresija i panika. 

Hronično duža izloženost stresu koji je nastao kao posledica, ekoanksioznost može dovesti do simptoma kao što su gubitak apetita, remećenje ciklusa spavanja i trajno smanjena sposobnost koncentracije.

Na nivou zajednice može doći do izolacije pojedinaca i prestanka komunikacije. 

Veoma je bitno da ove simptome primetimo na vreme i njima priđemo otvoreno bez osuda, sa spremnošću da pomognemo i komuniciramo.

Još jedna bitna kategorija su ugrožene grupe. Klimatske promene pogađaju sav živi svet na planeti i celokupnu ljudsku zajednicu, ali postoje grupe koje su više izložene njihovim posledicama te samim time i ekoanksioznosti. 

Prema istraživanjima, mlađi ljudi su dosta podložniji ekološkoj anksioznosti od starijih, takođe žene su dosta podložnije od muškaraca. U suštini, ljudi koji imaju veće znanje ili angažovanje na problemu klimatskih promena su podložniji ekološkoj anksioznosti.

Najugroženija grupa su ipak ljudi koji su direktno vezani za životnu sredinu u kojoj žive, poput poljoprivrednika ili ribolovaca. Oni su najviše pogođeni promenama, a često najmanje sposobni da se izbore sa posledicama. 

Kako pomoći ljudima koji pate od ekološke anksioznosti? 

Dosadašnja istraživanja su pokazala nekoliko načina kako ljudi mogu smanjiti osećaj ekološke anksioznosti. Podsetimo se još jednom ekoanksioznost nije mentalna bolest već zdrava reakcija na realnu opasnost. To znači da klasične terapije i lekovi nisu rešenje. Ekoanksioznost se u mnogim slučajevima smatra korisnom pojavom jer može motivisati ljude da se više angažuju i promene dotadašnji način života. 

Prva i osnovna preporuka je podrška. Grupa ljudi koji će prihvatiti da imate problem i spremno pričati o istom. Ovo je veoma važan korak jer je jedna od čestih posledica ekoanksioznosti osećaj bespomoćnosti i izolovanosti. Naš predlog su grupe podrške gde se mogu razmeniti iskustva sa istomišljenicima ali i komunicirati sa novim pojedincima. 

Još jedna preporuka je da se informišete o klimatskim promenama. Ovo znači da se upoznate sa najnovijim istraživanjima koja dolaze iz pouzdanih izvora. Preporučujemo vam portal Klima 101. Drugi korak je da uradite nešto konkretno kako biste smanjili uticaj klimatskih promena. Postoji veliki broj akcija koje možete preduzeti. Počev od recikliranja, preko čišćenja okoline, štednje energije i pijaće vode, preko sadnje drveća u vašem komšiluku do organizovanja javnih događaja o klimatskim promenama.

Ovde bismo istakli da mislimo da su zajedničke akcije efektivnije od individualnih. Ovo mišljenje je zasnovano na više razloga. Prvi je što je njihov efekat na životnu sredinu veći. Ovo znači i više napora prilikom organizacije i dogovaranja, ali je i efekat uspešne akcije za toliko veći. Takođe ovakve akcije stvaraju nove veze unutar zajednice i jačaju već postojeće veze, a omogućavaju i podršku unutar grupe. Predlažem vam akciju pravljenja gradske bašte poput ovog primera iz Zagreba ili kompostiranje na nivou komšiluka poput ovog primera iz Beograda.

Ovakve akcije svakako neće rešiti problem klimatskih promena, ali mogu biti značajan korak napred na nivou individue i lokalne zajednice, a samim time jačaju osećaj da smo uradili nešto i smanjuju osećaj bespomoćnosti. 

Preporuke za dalje čitanje:

https://www.climatepsychologyalliance.org/images/files/handbookofclimatepsychology.pdf

Rečnik bitnih pojmova – kompleksnost uticaja životne sredine na psihloško stanje ljudi prevazilazi domete ovog teksta i priručnika. Ipak mislimo da je veoma bitno istaći neke od ključnih pojmova i obajsniti njihovo značenje. 

Ekološke emocije – krovni pojam za emocije nastale kao posledica uništavanja životne sredine. Uključuje ekološki bes, ekološku tugu, ekološku depresiju.

Solastalgia – Osećaj tuge za prošlim vremenom kojim se javlja kao posledica promena u životnoj sredini. Javlja se kod pojedinaca koji žive na istom području, ali koje se značajno promenilo tokom njihovog životnog veka.

Ekološki bes (Eco anger) – bes koji pojedinac oseća kao psledica uništavanja životne sredine. Često je jedan od faktora koji pokreću aktiviste. Za razliku od drugih ekoloških emocija ona koja ima najmanju korelaciju sa opštim stanjem pojednica. 

Ekološka tuga (Eco grief) – je osećaj tuge i gubitka koji se javlja kao posedica klimatskih promena ili drugih promena u životnoj sredini.

Ekološka krivica – krivica koju osećamo zbog svesti da sami doprinosimo problemu ili da nismo dovoljno učinili kako bismo rešili problem. 

Ekopsihologija – je interdisciplinarano polje istaživanja koje se bavi proučavanjem veze između psihologije i ekologije. Fokusira se na emocije koje se stvaraju između čoveka i prirode, kao i uticaj životne sredine na psihološko zdravlje.

Radikalna nada – predstavlja nadu u bolje sutra uprkos tome što prihvatamo neizbežnost kolapsa koji nam se približava i nemamo potpuno jasnu sliku kako ćemo dostići srećniju budućnost. Ovo takođe podrazumeva spremnost na promenu i odbacivanje starih sistema vrednosti.