E.u.r.e.k.a.! - dnevnik pokušaja, promašaja i inovacija

foto: intricate explorer

Ovaj tekst je deo Vodiča realizovanog u okviru projekta E.U.R.E.K.A! emancipirani:e i ujedinjeni:e u regenerativnoj edukaciji za klimatsku akciju.
tekst napisali: Zelena tranzicija i Udruga Tatavaka

Sadržaj:

Uvod
Trening komunikacijskih veština:
Trening komunikacije na društvenim mrežama, iz ekološke perspektive
Sesija sa stručnjakom iz oblasti marketinga posvećena pitanju angažovanih medijskih kampanja
Trening moderacije i javnog govora Čitaonica „Ekološke imaginacije” i radionica „Transformativne pedagogije”
Klimatski kolaž - radionice, treninzi za voditelje Klimatskog kolaža i niz održanih Klimatskih kolaža u Srbiji
Klimatski melem - susreti posvećeni ekološkoj komunikaciji
Anketa o potrebama učesnika regionalnih onlajn susreta
Izbor predavača i osmišljavanje formata susreta
Dizajn vizuelnog identiteta
Najava, promocija i prijave
Preporuke za čitanje i gledanje
Susret u Marindvoru
Vodič
Završni susret: Melemi, flasteri i (ne)održivost

Uvod

Jezička napomena za čitatelja: Sav materijal realizovan u okviru E.u.r.e.k.a projekta je stvoren zajedničkom saradnjom na dva jezika, srpskom i hrvatskom. Ova dva jezika se i više nego odlično razumeju, i samim time nismo osećali potrebu da materijali budu nužno prilagođeni i standardizovani na jednom jeziku, odnosno na dva jezika. Hvala na razumevanju.

Ovaj dnevnik služi da bi zainteresovanom čitatelju pružio uvid u timski proces rada i traganja na projektu E.u.r.e.k.a. On prikazuje edukativne procese koji su definisali razvoj projekta, mesta na kojima smo se otvarali ka sopstvenom neznanju i istraživali nove puteve, kao i načine kako smo dolazili do novih informacija, uvida i saznanja tokom rada na projektu. Veoma važna odlika ovog projekta je i to što smo na ovo putovanje poveli ne samo nas, članove projektnog tima, već smo izabrali da transformativni proces saznavanja i (koliko je moguće) unapređivanja praksi ekološke komunikacije podelimo sa širom zainteresovanom zajednicom ekoloških aktivista i zainteresovanih građana.

Tema ekološke komunikacije je u Srbiji i Hrvatskoj relativno usko shvaćena i svodi se, barem u javno-medijskoj sferi, na komunikaciju problema ekološke krize i njenih negativnih posledica, rezultata klimatskih promena i ekoloških katastrofa, ili se temi ekološke i klimatske krize prilazi kroz prizmu tehničkih rešenja koja pomažu rešavanju određenog ekološkog problema, kao npr. zbrinjavanje otpada kroz kompostiranje, reciklažu i sl. Ovakva crno-bela slika, prikazana u binarnom formatu problema i rešenja, gubi iz vida osnovni razlog zašto se mi danas nalazimo u ekološko-klimatskoj krizi, a to je odnos čoveka i prirode, odnosno, naš iskrivljen i narušen odnos sa prirodom. Tema odnosa čoveka i prirode i svih relacija u toj kompleksnoj mreži života, prevazilazi tehničko-ekonomski narativ iskorištavanja prirode za ljudsku dobrobit. Ova tema nas us stvari otvara ka dubljem i bremenitijem pitanju: tko smo mi kao vrsta, kao bića, koja je naša uloga i smisao u ovom svetu? Ova pitanja su takođe ekološka pitanja „par excellence” i kao takva smo u ovom projektu pokušali da ih otvaramo i razmatramo: pokušali smo da pitanju ekološke komunikacije priđemo celovito - uključujući koliko god je moguće celu skalu ljudskog iskustva, i telesni i emotivni i intelektualni aspekt. Osvješćujući, kroz razne faze projekta, sa jedne strane, svoje neznanje i ograničenja, a sa druge strane, veličinu i kompleksnost ovog polja, nastojali smo da se uhvatimo u koštac sa ovim zahtevnim podvigom, i kad god je to bilo moguće, istražujemo i gradimo drugačije edukativne i komunikativne forme za našu regionalnu ekološku zajednicu.

Trening komunikacijskih veština

U ranoj fazi razvoja projekta odlučili smo da pažljivo prepoznamo mesta kapaciteta i snage kojima timski raspolažemo, zatim da mapiramo „slabe tačke”, sve ono što nam nedostaje kao i da prepoznamo putanje otkrivanja, učenja koja nam se čine potrebne, a pri tom su nedovoljno zastupljene ili nedostajuće.

Budući da je tema ovog projekta bila ekološka komunikacija, timski smo razgovarali šta bi to zapravo bila ekološka komunikacija. Komunikacija kao način prenošenja određenih informacija ili sadržaja kroz različite komunikacijske kanale je poprilično jasna stvar za većinu ljudi, ali pitanje koje se postavlja je kako prenositi poruke koje su celovite i kompleksne, teže za usko racionalnu obradu, koje ulaze u sferu ljudskog duha, za koje možda i naš stručni, profesionalni jezik i gramatika nemaju adekvatne termine i komunikacijske obrasce. Kako informaciju o ozbiljnosti i opsegu na primer jedne ekološke nepogode, preneti tako da ona dodirne i pokrene celinu ljudskog bića? Neke poruke se i ne mogu preneti jezikom, pukim rečima, ali se mogu preneti tišinom i prisutnošću, posebnom atmosferom poverenja koju kreiramo i u kojoj je mnogo potpunija i delotvornija komunikacija moguća.

Upravo iz ovih razloga, izabrali smo da se istovremeno bavimo i bazom - osnovama komunikacija, a i nadgradnjom - istraživanjem ekoloških pedagogija, kreativnim pisanjem, kao i istraživanjem potreba naše ekološke zajednice.

Trening komunikacije na društvenim mrežama, iz ekološke perspektive

Jedan od važnih kanala komunikacije u današnje vreme svakako su društvene mreže. One su moćno sredstvo, svakako su mesto izuzetno intenzivne komunikacije, ali su takođe često i mesto površnosti, senzacionalizma, svaštarske komunikacije kao i manipulacije (greenwashing-a). Zato smo za jednog od trenera izabrali upravo Anđelu Bošković iz Eko Korijen-a, koja se na veoma praktičan i posvećen način bavila društvenim mrežama, pitanjem greenwashing-a i održivim ekološkim preduzetništvom. U čitavom nizu bogatih saveta i pouka o specifičnostima određenih društvenih mreža izdvojila se i preporuka da je potrebno da komunikacija ne bude usmerena neodređeno, ka svima i svakome, već da bude oblikovana za određenu, dobro prepoznatu ciljnu grupu.

„Komunikacija ,za sve’ je komunikacija koja odbija fokusiranje na konkretnu ciljnu grupu, pod geslom da su sadržaji organizacije ,za svakoga’. U eri kada se za našu pažnju takmiče profili rođaka, prijatelja, plaćenih reklama, medija, šoubiznis zvijezda i drugih organizacija, sadržaji koji su ,za svakoga’ možda ne budu poručili potencijalnim pratiocima da su baš za njih. Ovakav izbor oblikuje vaš izbor platformi, ključne poruke, ton i kompleksnost jezika, učestalost objavljivanja i format objava, izbor saradnika...'' (iz jednog od predavanja Treninga komunikacija na društvenim mrežama).

Ova preporuka bila je u skladu i sa prethodnim razgovorima i debatama koje smo imali timski kao i sa zaključcima nakon sesije sa stručnjakom iz oblasti marketinga u masovnim medijima. To je razlog zašto smo: a /podelili deo treninga koje smo mi prolazili tokom projekta sa regionalnom mrežom pojedinaca i organizacija koje se bave pitanjima klimatske krize i ekologije i b/ osmislili onlajn susrete Klimatski melem sa i za upravu ovu zajednicu ljudi koji se već bave ekološkom komunikacijom ali su im dodatna znanja svakako potrebna.

Sesija sa stručnjakom iz oblasti marketinga posvećena pitanju angažovanih medijskih kampanja

Kako bismo nadopunili ono znanje koje kao organizacije koje se bave ekološkom komunikacijom i različitim ekološkim pitanjima već imamo, održali smo i razgovor sa stručnjakom iz oblasti marketinga Urošem Vukovićem, koji radi na poziciji Creative Director u Leo Burnett Srbija. Smatrali smo da je konsultativni razgovor o eventualnoj upotrebi mas-medija - platformi koje se konvencionalno ne koriste u komuniciranju ekološke krize - potreban. Fokus ovog susreta je bio na konkretnim pitanjima: da li je moguće i ispravno baviti se komunikacijom pitanja ekološke krize putem mas-medija, kako bi izgledala jedna kampanja posvećena nekom od pitanja klimatske krize, koji su izazovi i rizici takve kampanje? Naše pitanje se odnosilo i na orijentaciju našeg projekta - da li radionice i predavanja treba da usmerimo ka najširoj javnosti ili ne? Naš zaključak nakon ovog razgovora je bio da svrsishodnije da naše organizacije, u ovom konkretnom trenutku, sa kapacitetima i znanjima koje imamo mogu biti mnogo učinkovitije ukoliko usmere svoje delovanje ka užoj ciljnoj grupi, konkretno ka osnaživanju i edukaciji pojedinaca i organizacija koje se i same već bave različitim ekološkim temama.

Trening moderacije i javnog govora

S obzirom na kompleksnost fenomena klimatskih promjena i činjenicu da se one odražavaju na život najšireg kruga ljudi i mnogih drugih bića, rad na dubljem razumijevanju klimatskih promjena nužno obuhvaća komunikaciju između različitih ljudi s različitim životnim zaleđem. Iz dosadašnjih iskustava profesionalnog rada u oblasti ekologije prepoznali smo da je izazov, prije svega, okupiti ljude različitih iskustava na istom mjestu, fizičkom ili virtualnom, a zatim stvoriti atmosferu koja je otvorena i sigurna, tako da svi prisutni mogu da progovore, doprinesu - budu potaknuti i da zažele čuti one druge i pomoći im da se međusobno razumiju kako bi zajedno došli do novih koraka u rješavanju problematike očuvanja života suvremenog čovjeka i čitave prirode. Vještina koja je od pomoći za ostvarivanje ovakvih uslova za razmjenu i uspješnu komunikaciju kao i međusobno razumijevanje pojedinaca različitih životnih zaleđa i mišljenja svakako je moderacija.

Svoje moderatorske vještine odlučili smo poboljšati kroz dva specijalizovana kursa. Prvi je online edukacija Panel Discussion Masterclass: for moderators and panelists Anele Cheung i Treene Nairneg. Potom, kao nadgradnju, te kroz personaliziraniji pristup, smo imali edukativni razgovor s vrsnom moderatoricom Kristinom Ercegović. Više o tome što je moderacija, što je bitno kako bi kvalitetno moderirali susret građana različitih pozadina te kako smo se mi educirali u polju moderacije pročitajte na link.

Čitaonica „Ekološke imaginacije” i radionica „Transformativne pedagogije”

Trening „Ekološke Imaginacije”, odnosno čitalačke sesije koje smo organizovali uz podršku i mentorstvo ekipe iz „Šumski Univerzitet” koju čine Goran Tomka i Višnja Kisić, su imale za cilj, kao što ime aktivnosti kaže, da pobude i probude našu imaginaciju kada pričamo o ekologiji i klimatskim promenama. Kako stvoriti nove ideje, priče i narative, nove percepcije i vizije sveta u kojem postoji skladan odnos između čoveka i prirode koji se međusobno podržava i neguju jedno drugo. Ovu edukativnu čitaonicu smo osmislili namerno se okrećući ka poljima koja su nam manje poznata, koja ispituju utabane staze i poglede kako na problem tako i na potencijalna rešenja.

„Dominantne ekološke imaginacije današnjice usmerene su na previše uska tehnološka, pravna i ekonomska pitanja. One su gotovo po pravilu građene na mitovima čoveka kao mere sveta, tehnologije kao spasenja i budućnosti kao razvoja. Zato scenariji koje takve imaginacije mogu da ponude ne nude osnov za budućnosti koje neguju mrežu života na zemlji.

Kako da mislimo i osećamo drugačije, da bi delovali i zagovarali drugačije budućnosti? Koje to ideje i znanja mogu da nam budu inspiracija u sopstvenom i javnom radu na teme ekološke krize i ekoloških transformacija? I kako imaginacije koje gajimo u sebi oblikuju zašto, kako i šta delimo sa svetom?

Na programu kolektivne čitaonice bavićemo se ovim temama kroz čitanja, razgovore i pitanja, da bismo tragali za uvidima koji otvaraju i proširuju perspektive, razloge i ishode ekoloških transformacija. Teme koje ćemo pokrivati uključuju neomarksistička ekološka čitanja, eko-psihološki self help; anti-kolonijalne, indogene ekologija i filozofije novog materijalizma i više od ljudskog sveta”.

Program Čitaonice trajao je nekoliko meseci i sastojao se od četiri onlajn susreta u kojima smo razgovarali o idejama izloženim u radovima:

• Jason Moore The Capitalocene, Part I- on the nature and origins of our ecological crisis

• Robin Wall Kimmerer Learning the Grammar of Animacy

• Andy Fisher Ecopsychology as Decolonial Praxis

• Arturo Escobar Pluriversal Politics

Program i materijale Čitaonice možete pogledati ovde.

U periodu priprema za osmišljavanje programa Klimatskog melema, onlajn susreta posvećenih ekološkoj komunikaciji, u saradnji sa Šumskim univerzitetom sa Fruške gore organizovali smo i radionicu pod nazivom „Transformativne pedagogije” posvećenu transformativnim, kritičkim, dekolonijalnim pedagogijama. Tom prilikom isprobali smo i metodu Dragon dreaming, kao pomoć za osmišljavanje i inoviranje projektnih koraka koji su pred nama.

Klimatski kolaž - radionice, treninzi za voditelje Klimatskog kolaža i niz održanih Klimatskih kolaža u Srbiji

U sklopu projekta E.u.r.e.c.a. organizovane su i radionice Klimatskog kolaža (u maju i oktobru 2023. godine) kao i treninzi za buduće voditelje Klimatskog kolaža (osobe koje mogu da drugima predstave ovaj format). Nekoliko voditelja, edukovanih u okviru projekta E.u.r.e.c.a., potom su širom Srbije održali čitav niz radionica Klimatskog kolaža što smatramo jednim od značajnih postignuća projekta.

Sadržaj Klimatskog Kolaža je baziran na naučnim podacima iz izvešća Međuvladinog Panela o Klimatskim Promenama (IPCC). Podaci vezani za sve klimatske biofizičke procese koje se nalaze u njemu imaju ekspertsku naučnu utemeljenost dajući sadržaju Klimatskog Kolaža objektivnost i validnost kao edukativnoj metodi za učenje o procesima klimatskih promene, pre svega o složenosti i njihovoj potpunoj međupovezanosti - različitim relacijama i interakcijama prirodnih procesa koji se odvijaju u sklopu promene klima. Međutim, i to je izuzetno važna odlika ovog edukativnog alata, Klimatski Kolaž se ne bavi samo naučnim činjenicama, već je jednako fokusiran i na deljenje ličnih saznanja i emocija vezanih za klimatske promene čime se pomaže dubljoj integraciji svih ovih saznanja. Rad na deljenju emocija i utisaka je bitan za stvaranje osećaja povezanosti unutar grupe, unutar određene zajednice kako bi se potom stvorili temelji za zajedničko delovanje.

Jedan od učesnika radionice Klimatskog kolaža, koji je potom postao i voditelj ovih radionica - Svetomir Nikolić, podelio sa nama svoje utiske o radu sa Klimatskim kolažem:

„Iako optimizam nije nešto što bismo na prvu loptu mogli da povežemo sa klimatskim promenama i njihovim posledicama, radionice Klimatskog kolaža traže od nas da uprkos svemu pronađemo prostor da se međusobno podržimo - u svemu što možemo da uradimo pojedinačno i zajedno. Moju malu turneju Klimatskog kolaža, kroz različite grupe političkih, ekoloških, umetničkih i ostalih entuzijasta, koji svako u svom domenu pokušavaju da naprave razliku, vidim pre svega kao šansu da sve te svoje neobične saborce u donkihotskom jurišu na vetrenjače besmisla naoružam koliko informacijama i jasnoćom uvida u širu sliku koje smo svi zajedno deo toliko upravo tim zrnom paradoksalnog optimizma.

Za sad poslednji ali ne i najmanje važan deo tog procesa je i prva uživo održana u Beogradu radionica za buduće voditelje Klimatskog kolaža koja se krajem 2024. odigrala zahvaljujući Ivani Kordić i projektu E.u.r.e.c.a. Nakon te radionice naša mala zajednica voditelja Klimatskog kolaža u Srbiji čiji sam od prošle godine i zvanični koordinator broji čak 12 članova! Još više od toga ta radionica je i prvi korak u proceduri moje sertifikacije za trenera Klimatskog kolaža što će mi omogućiti da, zajedno sa drugim članovima zajednice voditelja Klimatskog kolaža u Srbiji i regionu, dam još veći doprinos širenju svesti o klimatskim promena na ovim prostorima.”

Jedan od zacrtanih ciljeva ovog projekta bio je predstavljanje radionica Klimatskog kolaža u Srbiji sa idejom da deo projektnog tima prođe obuku za voditelje kao i da se trening za voditelje omogući za još nekoliko aktivista. Sve ovo i mnogo više je i ostvareno. Ceo tekst o Klimatskom kolažu pročitajte ovde.

Klimatski melem - susreti posvećeni ekološkoj komunikaciji

Onlajn regionalni susreti posvećeni ekološkoj komunikaciji, pod nazivom „Klimatski Melem” bili su centralna aktivnost našeg projekta. Na svojevrstan način, oni se oslanjaju na susrete održane u martu i aprilu 2023. godine u Beograd i onlajn „Ka Simbiocenu - u potrazi za novim pravcima razmišljanja i delovanja u vreme krize antropocena” koje su priredili Kulturni centar Beograda, platforma Plavo i zeleno i Šumski univerzitet sa Fruške gore.

Kao projektni tim odgovoran za koncept i program onlajn škole, proveli smo dosta vremena u njegovom osmišljavanju. Prvo smo pokušali da popišemo i razumemo šta je već dostupno, a šta nedostaje od sadržaja i tema u našim državama/regionu. Potom je naš zadatak bio da osmislimo kako adresirati određene teme koje su intimne i delikatne, koje mogu biti okidač strahova ili anksioznosti (što je čest slučaj sa sadržajima vezanim za klimatsku krizu). Posebno nam je važno bilo i pitanje kako uspostaviti atmosferu koja otvara i podržava učesnike da se osete delom zajednice, koja je inkluzivna i participativna, kako voditi i moderirati sesije.

Anketa o potrebama učesnika regionalnih onlajn susreta

Nakon ovog prvog dela procesa osmišljavanja susreta Klimatski melem odlučili smo da se već na ovom koraku obratimo i ekološkoj zajednici, ciljnoj grupi za koju program pravimo. Želeli smo da dobijemo šta jasniju predstavu o potrebama ljudi koji tema klimatskih promena zanima, koji se njom bave, koji redovno učestvuju u različitim ekološkim edukacijama, bilo da se radi o ljudima koji se profesionalno bave ovom temom ili aktivistički, u svojstvu građana. Želja nam je bila da mapiramo kako najužarenije tačke interesa, tako i slepe komunikacione tačke - potrebe koje su važne a dosadašnjim aktivnostima i pristupima nisu adresirane.

Anketa nam je dala bogatstvo različitih odgovara, koji su bili iznimno iskreni i iscrpni, što nije uobičajeno u ovom tipu prikupljanja podataka. Predpostavljamo da je razlog taj što smo se obratili regionalnoj ekološkoj zajednici koja je formirana u proteklih nekoliko godina, u kojoj je veliki broj ljudi već imao izvestan nivo međusobnog poverenja kao i zavidnu istančanost poznavanja ekoloških tema. Ovo je deo rezultata.

pitanje br. 3: Ukoliko se i sami bavite komunikacijom/edukacijom vezano za klimatsku krizu, u profesionalnom ili privatnom okruženju, s kojim izazovima se susrećete u svom radu širenja informacija i utjecanja na promjenu svjetonazora/promjene ponašanja ljudi kojima se obraćate? Što mislite što bi Vam koristilo da prevaziđete te prepreke na koje nailazite - koja znanja, koji pristupi?

odgovor 1: Najčešće dobijam komentare tipa: ali mali čovek ništa / malo toga može da učini, ne zavisi ništa od pojedinca / to je do korporacija, međunarodnih i državnih tela itd. Volela bih eto da znam kako lakše i efikasnije prići osobama koje smatraju da pojedinci nemaju uticaja i da pojedinci ne mogu da doprinesu promenama. Takođe, kako komunicirati ovakve teme u društvu gde se velika većina građana suočava sa egzistencijalnim problemima? Čini mi se da se već duže vreme domaća aktivistička scena vrti u krug. Na radionicama, događajima, edukacijama itd., uvek isti ljudi. Kako doći do šire javnosti?

odgovor 2: Nedostatak fundamentalnih znanja o biologiji, ekologiji i klimi, što omogućuje prodor teorija zavera među ljude. Ubedljivi i jasni resursi bez previše komplikovanih termina i vizuelno dobro spakovani bi mogli da pomognu kao kontra-teža.

odgovor 3: Najveći i najčešći problem je nerazumevanje jedni drugih, nedostatak empatije i strpljenja unutar grupa. Možda bi bilo lepo imati neke razgovore gde učimo da zapravo razgovaramo i čujemo jedni druge.

pitanje br. 4: Koji su pristupi i rešenja za koje smatrate da su posebno delotvorni, a o kojima biste želeli da više znate? Da li osobno imate određeno iskustvo ili veštinu, pristup i/ili rešenje koje smatrate bitnim i koje biste voljeli podeliti s drugima?

odgovor 1: Gde je problem, tu je i rešenje. Samo što to nije popularno jer zahteva korenitu promenu u načinu života i razmišljanja u odnosu na životnu sredinu i sve ostale segmente života. I opet oni koji najviše zagađuju, poslednji bi nešto preduzeli. Niko ne govori kako i koliko ratovi utiču na promenu klime. Koliko zagrevanje emituju eksplozije itd.

odgovor 2: Mislim da je djelotvorno (barem iz osobnog iskustva) kada sa ljudima u svojoj okolini iskomuniciram neki klimatski problem detaljno i dubinski i kada u obzir uzmemo sve njegove aspekte, jer imam dojam da ljudi tada ozbiljnije shvaćaju problem, a možda ujedno i požele nešto poduzeti po tom pitanju. Npr. netko nerazumno troši pitku vodu (možda nije usko vezano uz klimatske promjene, ali samo želim objasniti izjavu na primjeru) i smatram da nije produktivno samo toj osobi reći: „Nemoj trošiti toliko pitke vode jer imamo sve manje zalihe" i na tome se zaustaviti, već trebamo s tom osobom ući dublje u problematiku te npr. možemo uputiti osobu o tome koje sve procese treba proći voda da se iz onečišćene vode dođe do pitke i naglasiti ZAŠTO je njihovo ponašanje „problematično", a ne ih samo upozoriti da prestanu s nekim ponašanjem ili ga promijene bez konkretnog objašnjenja.

odgovor 3: ja se nastojim uključivati u što više dogadjanja i aktivnosti na otoku pa ih oplemeniti radionicom, veganskom i reciklažnom hranom, reciklažnim radionicama za djecu na kojima stvarajući pokrećemo razne razgovore u kojima pitam i slušam, donacijom sudja za višekratnu uporabu... sitnicama koje i objasnim. kao i kreiranjem sadržaja pod malom otočkom bibliotekom (predavanja, čistke i sl.). odnedavno sam facilitatorka klimatskog kolaža. nemam pojma kako učiniti da se ljudi lože na teme koje otvaram, tj. možda i imam, ali ja skoro pa uvijek u priču uvučem i feminizam, kolonijalizam, kapitalizam…

pitanje br. 5: Koji su Vaši lični strahovi, brige i nesigurnosti kada je klimatska kriza u pitanju?

odgovor 1: Evidentno je da svojim postupcima štetimo svojoj okolini i prirodi, no ne sumnjam u njenu moć da se jednog dana u nekoj mogućoj situaciji bez prisustva čovjeka vrati u ravnotežu i blagostanje. Ono čega me strah jest da mi kao zajednica nikad nećemo prepoznati u kakvom raju možemo živjeti ako počnemo njegovati prirodu i živjeti u skladu s njom. Klimatske promjene uzrokovane ljudskim ponašanjem samo su fizički odraz našeg siromašnog odnosa i duhovne nepovezanosti s prirodom.

odgovor 2: da će sve alternative ostati dostupne samo jednoj usko selekcionisanoj grupi ljudi, da se obraćamo sebi sličnima u „bubble"-u, da nema slušanja i povezivanja

odgovor 3: Mislim da svi koji se na ovaj, ili onaj način bave temom klimatskih promena, imaju svest o tome koliko je strašan obim te krize, pa svi strahovi i brige koje imam nalaze se u toj diskrepanciji između obima krize i jako niske svesti kod ljudi, što izvesno čini da moguća tragedija u bliskoj budućnosti bude veća. Neosvešćenost i zatvaranje očiju pred problemom su savremena zona komfora, koja nas direktno udaljava od mogućeg rešenja, jer smo kao civilizacija određeni ka konzumerizmu a ne životu i prirodi, što je tužno, ali istovremeno i inspiracija da se dalje radi.

odgovor 4: Lično me trenutno najviše brine to što smatram da smo prešli tačku sa koje nema povratka, i da je samo pitanje trenutka kada je nastupiti potpuni kolaps. Ne smatram da u ovakvom globalnom okviru gde je sve podređeno kapitalu može da dođe do neke značajnije promene. Jako me plaši, ali mislim da ćemo jednostavno urušiti ovaj svet.

odgovor 5: Moja nedoumica je samo da li je prekasno? Da li umesto da stavljamo akcenat na dekarbonizaciju treba da radimo na rezilijentnosti zajednica? Jednostavno kako treba da iskoristimo ovo preostalo vreme energetskog obilja - da li treba da zagovaramo degrowth ili da se pripremamo za postgrowth?

odgovor 6: Da ničiji lični/individualni pokušaj nije dovoljan da je zaustavi; da ne radim dovoljno kako bih doprinela rešavanju klimatske krize; da države i vlasti nikada neće zaista brinuti za klimatsku krizu i da ona samim time nikada ne može biti rešena.

Navedeni odgovori su samo mali deo materijala koji nam je pristigao preko ankete na koju je odgovorilo 39 ljudi, dajući ukupno 144 odgovora. Kao timu koji je odgovoran za konceptualizaciju i organizaciju onlajn škole, ovi odgovori su nam, ne samo dali uvid u razmišljanje učesnika, već su postavili i veliki izazov za nas: kako napraviti program koji može učesnicima da, u što većoj meri, pruži nov i kvalitetan edukativni sadržaj, koji obogaćuje razmišljanje i otvara kreativnost ka osmišljavanju delotvornije i transformativnije ekološke komunikacije istovremeno deluje negujuće, budi nadu i ukazuje nam na konkretne korake koje možemo preduzeti?

Izbor predavača i osmišljavanje formata susreta

Nakon internog procesa razmišljanja i potrage za tačnim sadržajima koje u okviru Klimatskog melema želimo da zajedno dotaknemo napravili smo širu a potom i užu listu predavača. Važno je istaći i to da smo od starta izabrali da integralni, punopravni deo susreta bude i moderirani razgovor nakon svakog izlaganja. Želeli smo da zajednica ne bude, kako je to često slučaj, u poziciji pasivnog receptora ,znanja’ koje dolazi iz pozicije aktivnog, sveznajućeg autoriteta, već da negujemo aktivan pristup i razmenu. Otuda i upotreba upravo naziva ,susreti’ a ne ,predavanja’ ili ,onlajn škola’.

Ono što je bila jedna od specifičnosti našeg pristupa je da samo nastojali da se predavačima, stručnjacima obratimo ne samo kroz oblast u kojoj su stručni, već smo im se obraćali kao celovitim ljudskim bićima - pozivali smo ih da daju i svoja lična mišljenja i stavove, sumnje i radosti. Takođe, sve predavače smo pozvali da budu i učesnici, da budu deo zajednice koja prati Klimatski melem. Neko ko je jedan dan bio predavač, sledeći dan je bio slušalac, tj. zaista smo svi zajedno smo stvarali susrete i bili odgovorni za kvalitet onoga do čega ćemo doći. Smatramo da je to bitno promenilo atmosferu i kvalitet razmena.

Odabrali smo takav pristup jer smo svesni da postoji velika razlika u percepciji i recepciji informacija kada nam netko iz različitih uloga i motiva to saopštava, i kao stručnjak ali i kao sugrađanin i saborac. Takav format susreta otvara prostor za veći stepen iskrenosti i deljenja pre svega, a potom i iskazivanje suptilnijih emocija koje su sastavni deo ove teme, a koje veoma retko delujemo sa kolegama. Informacije na taj način postaju multidimenzionalne i dublje deluju. Pitanje kako se pojedinačno, a zatim i kao zajednica nosimo sa tim teretom brige, strahova, anksioznosti i slično je zaista potrebno uključiti u komunikaciju ekoloških tema.

Osim pružanja relevantnih informacija i sadržaja na samoj školi, naša velika želja je bila stvaranje sigurnog prostora upravo za izražavanje autentičnih stavova i emocija u okviru sesija. Takođe, želja nam je bila da jedni sa drugima dođemo do pitanja i zaključaka koji su novi, koji nisu isprani, koje nismo već puno puta izrekli ili čuli. Čin pažljivog, mirnog, otvorenog slušanja je moćan i preobražava svaku komunikaciju.

Nastojali smo da u okviru svih sesija podržimo upravo osluškivanje, mirnije, manje reaktivno a opet aktivno i saosećajno stanje.

Stvaranje zajedničkog i participativnog prostora za učenje je verovatno najveći izazov za edukatora jer je ishod takvog pristupa uvek neizvestan, dinamičan i zahteva sposobnost prilagođavanja, promene: kako izaći iz zone komfora i prepustiti se onom što spontano dolazi iz procesa. Na određeni način, ne juriti za nekakvim rezultatima ili ispunjenjem očekivanja, već pustiti (uz svojevrsni stepen kontrole) da se stvari odvijaju organski. Na svakom od susreta jedan od članova tima je bio zadužen za moderaciju - stvaranje i čuvanje ove atmosfere zajedničkog osluškivanje i istraživanja.

Upravo zato što nam je želja bila da i sam format susreta bude takav da omogući da svi učesnici i slušaju i govore sveže i novo, koliko god je to moguće. Zato smo odvojili čitav prvi susret da predstavimo kućni red, tj. način kako ćemo se susretati. Veliki akcenat smo stavili na praksu aktivnog slušanja, a predložili smo i različite video upotrebe zoom platforme, kako bi iskustvo komunikacije bilo prijatnije i plodnije. Takođe, predviđeno je da na prvom susretu svako od učesnika ima par trenutaka da se predstavi. (Zanimljivo je da su svi učesnici ostali na čitavom ovom susretu, zaista zainteresovani da upoznaju čitavu malu onlajn zajednicu sa kojom će deliti ovo iskustvo i učenja i istraživanja.)

Deo tema koje smo uvrstili u program Klimatskog melema direktno je proistekao i sa naših timskih sastanaka i iz ankete u kojoj je učestvovala šira regionalna ekološka zajednica. Izabrali smo teme predstavljanja klimatskih podataka i premošćavanje od stručnog diskursa do poimanja šire javnosti, zatim pitanje mnogih a ne jednog, fiksiranog pogleda na sadašnjosti i budućnosti, bavili smo se i problemom odgovornosti i krivice pojedinca i sistema, otvorili smo temu eko-anksioznosti kroz predavanje i radionice, predstavili smo deo mogućnosti koje u ekološkoj komunikaciji može doneti umetnički pristup, a na kraju smo organizovali susret sa inspirativnim ekološkim aktivistima.

Izabrali smo da se susreti održavaju u nedeljnom ritmu, jedan do dva susreta nedeljno. Izabrali smo da susreti traju oko dva sata, ali smo uvek bili otvoreni da ispoštujemo i duže trajanje ako smo procenili da je to potrebno. Ukupno je održano sedam susreta.

Teme i predavači/učesnici koje smo uvrstili u program Klimatskog melema:

• Ukorenjivanje Međusobno upoznavanje i predstavljanje kućnog reda susreta.

• Čekajući novo doba Kako pričamo o sadašnjosti i šta to znači za budućnosti?
  Višnja Kisić i Goran Tomka

• Blic-klima-info-grafika Koji su najbolji načini da o klimatskim promenama razgovaramo s najširom mogućom publikom?
  Vladimir Đurđević

• Sami protiv/sa sustavom Koliki je udio u naporima koje u rješavanju svih ekoloških kriza trebamo uložiti svi, kao pojedinci, a koliki je onaj koji pripada kolektivnom i regulatornom?
  Dunja Mazzocco Drvar i Predrag Momčilović

• Razgovarajmo o eko-anksiozonosti Normalna reakcija na nenormalno stanje - poziv na razmjenu i zajedničko osluškivanje ove važne teme
  Igor Ivko

• Kriza izgovorena jezikom umetnosti Umetnik, njegovi motivi i kreativni proces u službi osvešćivanja klimatskih promena - predavanje i radionica
  Andrej Josifovski, Rena Redle i Vladan Jeremić i Bunt protiv izumiranja Srbija

• Utopias Speed Dating Upoznaj inspirativne i ekološki angažovane ljude, i daj sebi priliku da se zaljubiš u nove ideje!
  Jovana Bila Dubaić, Ivana Biočina, Pavle Đorđević

  Detaljan program susreta kao i biografije predavača moguće je pročitati na platformi plavoizeleno.rs.

Dizajn vizuelnog identiteta

U saradnji sa dizajnerima razvijen je vizuelni identitet za Klimatski melem - logo i izbor palete. Osnovna ideja ukazuje na isprepletanost, povezanost kao i ukorenjenost - u zajednicu, dobru informisanost, i aktivnos ali i odmor - jer sve veze podsećaju na žilice korenskog sistema. Izbor boja tako ukazuje na topao, zemljani spektar u kojem ipak postoji i živost, optimizam. Razvijeno je dinamičko vizuelno logotipsko rešenje koje se upotrebom kroz najavne vizuale onlajn susreta menjalo: postajalo složenije, umreženije ili prozračnije, jednostavnije ukazujući na prirodu učenja i razvoja u kojoj nešto slutimo, potom imamo osećaj da znamo, a zatim ponovo otkrivamo sopstveno neznanje i idemo dalje u procesu otkrivanja.

Najava, promocija i prijave

U najavi, promociji i predstavljanju Klimatskog melema sarađivali smo sa velikim brojem platformi i pojedinaca (Klima101, Plavo i zeleno, Radio Student Zagreb, Radio Beograd 2…) Naravno, koristili smo i celu mrežu ljudi koji su popunili anketu i delimično uticali na sadržaj i format Klimatskom melema.

Na Klimatski melem se prijavilo ukupno 218 učesnika. Deo podataka o učesnicima moguće je videti ovde (lokacija, godište, pol, zainteresovanost za pojedinačne susrete, motiv prijave).

Mesta iz kojih su pristigle prijave:
Beograd, Niš, Novi Sad, Sremska Kamenica, Sremski Karlovci, Vranje, Smederevo, Zrenjanin, Zemun, Seča Reka, Loznica, Zlakusa, Gornja Trešnjevica, Lazarevac, Uzdin, Sombor, Stara planina, Subotica, Aranđelovac, Mladenovac
Zagreb, Split, Rijeka, Cavtat, Babino polje (otok Mljet), Klinča sela, Kumrovec, Plitvička jezera, Šibenik, Dubranec, Zlarin, Vukomerić, Matulji, Vodice, Orahovica, Lastovo, Nerežišća, Punat, Štrigova, Njivice otok Krk, Omišalj, Zaprešić, Trogir, Koprivnica, Drniš
Podgorica
Sarajevo, Tuzla, Banja Luka
Ljubljana, Žalec
Skoplje, London (UK), Kork (Irska), Tromso (Norveška), Rusija.

Ove podatke smo podelili i sa samim učesnicima sa željom da susret i upoznavanje otpočne i pre samog onlajn upoznavanja. Nada nam je bila će deljenje podataka ankete pobuditi interesovanje i radoznalost za nepoznatog drugog i čitavu zajednicu koja će deliti iskustvo susreta.

Skrinšot sa jednog od susreta održanog u okviru Klimatskog melema

Preporuke za čitanje i gledanje

Kao rezultat veoma dinamične i otvorene komunikacije i velikog doprinosa koji su dali sami učesnici tokom trajanja Klimatskog melema došli smo i do veoma bogate liste preporuka za knjige, članke, podkaste, filmove, zanimljive organizacije i pokrete. Kako linkovi iz chat-a i poruka lako i brzo nestaju, sistematizovali smo sav materijal i na kraju susreta ga podelili sa svim učesnicima. Pogledajte ovde.

Susret u Marindvoru

Onlajn škola je bila format koji nam je omogućio da pružimo priliku da na edukativnim sesijama učestvuju pojedinci i organizacije iz raznih krajeva regiona. Međutim, svesni ograničenja koje onlajn prostor stvara, i prepoznajući potencijal koji se kroz onlajn susrete otvorio želeli smo da na neki način stvorimo priliku za susret uživo sa učesnicima škole kako bi smo produbili iskustvo zajedničkog učenja, deljenja i bivanja. Projektom predviđeni trening Freska ekološke renesanse održali smo tako u proširenom, obogaćenom formatu. Program ovog susreta skladno se nastavljao i nadopunjavao program koji smoprošli u onlajn delu. I za ovaj program smo zajedno sa zajednicom, kroz participativni pristup, osmislili zajedničko vreme koje je bilo ispunjeno multidisciplinarnim sadržajem: radionica Freske ekološke renesanse, radionica deljenja strahova i utopija, psihološke radionice rada sa glasom, ekološka radionica sa ne-ljudskim učiteljem (biljka, životinja, mineral), radionice usredsređivanja i joge.
Kao rezultat rada uživo nastao je niz daljih saradnji između učesnika, što smatramo posebnih uspehom ovih susreta. Takođe, deo učesnika Klimatskog melema se umrežio i u stalnom je kontaktu putem osnovane Telegram grupe.

Vodič

Deo iskustava i saznanja do kojih smo došli tokom E.u.r.e.k.a. projekta sistematizovan je u vidu Vodiča, koji je moguće pogledati ovde.

Sadržaj Vodiča:

• Dnevnik pokušaja, promašaja i inovacija

• Odnos čoveka i prirode:

  Bazen brige (Pool of worry)

  Sa protiv sistema

  Ekoanksioznost

  Iza horizonta - promišljanje novih ekoloških vizija i narativa

  Meditacija

• Enciklopedija alata

  Tipovi komunikacije

  Klimatski kolaž

  Kolaž biološke raznolikosti

  Moderacija

  Pripovedanje

  Dragon dreaming

• Melemne reči: mala zbirka reči i izraza koji iskazuju naš blizak odnos sa svetom prirode
  

Završni susret: Melemi, flasteri i (ne)održivost

Vodeći se fokusom projekta, a to je ekološka komunikacija i briga o zajednici, završni događaj projekta je bio razgovor sa zajednicom. Vrlo često projekti, poglavito završni događaji, budu organizovani kao neki vid završne prezentacije projektnih sadržaja, odnosno, rezultata rada. Mi kao projektni tim, smo odlučili da ne idemo tim putem, već u fokusu završnog događaja ne bude direktno i formalno sam projekt, već njegova bit, sve ono do čega smo zajedno došli.

Iz poziva na ovaj događaj:

„Pozivamo vas na hrabar, nežan, otvoren razgovor o klimatskoj krizi i ekološkoj komunikaciji. Ovaj razgovor namenjen je svima onima koji se već bave različitim oblastima ekologije i redovno su u prilici da se bore sa izazovima koje ove teme postavljaju pred pojedince, zajednice i naše društvo. Na kraju dvogodišnjeg projekta posvećenog ovim temama želimo sa vama da podelimo ono što nam se čini da nam je u ovom trenutku svima najpotrebnije: siguran prostor za razgovor, podršku i kreativnu razmenu.

Šta nas muči? Šta je ono za šta nemamo rešenje, šta nas iscrpljuje, frustrira, brine? Da li smo otkrili i neke neočekivane izvore snage? Šta nas krepi?”

Tokom ovog susreta razgovarali smo o izazovima ekološke komunikacije u vremenu i mestu u kojem se nalazimo, dali smo prostora i konkretnim primerima iz prakse kao i tome kako se osećamo. U sklopu razgovora je bila uključena i kratka prezentacije knjižice „Melemne Reči” koja je nastala kao deo rada na projektu. Knjižicu i njen sadržaj, odnosno, reči i pojmove koji se u njoj nalaze smo iskoristili kao uvod u sam razgovor kao svojevrsni „icebreaker” i dozu inspiracije za poticanje razgovora na temu ekološke komunikacije. Zanimljivo je da se kao slučajnost upravo na dan održavanja ovog susreta odigrao i prvi Klimatski marš u organizaciji Bunta protiv izumiranja Srbija, u kojem je učestvovao i veliki deo zajednice sa kojom smo realizovali ovaj projekat.

Zaključak

Smisao i cilj ovog dnevnika je bio da pokaže naš proces rada na projektu E.u.r.e.k.a. Ne zato da bismo formalno i takstivno prikazali ili promovisali projektne aktivnosti i njihove rezultate, već da bismo pokušali da podelimo drugačiji projektni pristup koji smo nastojali da negujemo - preispitujuć i kreativan. Pitanje je nravno koliko smo u tome i uspeli. Pokušaji, promašaji, prilagođavanja i istraživanje neophodni su ukoliko težimo inovaciji. Ne smatramo da smo ovim projektom doneli neka gotova rešenja koja je lako multiplicirati mehanički, ali verujemo da smo kreirali pristup koji može biti od koristi mnogim drugim organizacijama i pojedincima. Ovaj projekt je pre svega bio istraživanje i testiranje nekih drugačijih praksa edukacije i komunikacije. Ono šta znamo, jest da smo hrabro pokušali da razbijemo dominantne načine i narative i uvedemo neke nove prakse kada pričamo o ekološkoj i klimatskoj komunikaciji sa fokusom na zajednicu ljudi koje ova tematika interesuje i bave se na njom, aktivistički, profesionalno, građanski i na bilo koji drugi način.

Hvala svima koji su sudelovali na bilo koji način.

Zelena Tranzicija i Tatavaka