Melemne reči
mala zbirka reči i izraza koji iskazuju naš blizak odnos sa svetom prirode
Ovaj tekst je deo priručnika realizovanog u okviru projekta E.U.R.E.K.A! emancipirani:e i ujedinjeni:e u regenerativnoj edukaciji za klimatsku akciju.
Integralnu verziju cele publikacije u PDF formatu moguće je preuzeti na dnu stranice.
priredila: Milja Vuković
prelom i ilustracije: Jasmina Pavlović
Sadržaj
Uvod / Krajolik šuma drvo / Zemljište / Biljke / Gljive / Životinje / Kiša sneg sunce vetar / Voda / Literatura & zahvala / Preuzimanje PDFa
Uvod
Šta znači brsno, a šta gradobitno? Ko je to sludak, a ko pričavka? Šta je to rosuljavka? Jedan od načina da jasno vidimo da smo sa nekim ili sa nečim bliski jeste i broj reči koji koristimo da bismo tog nekoga ili nešto opisali: znati tačno opisati znači primetiti i primećivati, videti jasno, poznavati u raznim stanjima i licima - dobrim, lošim i svim nijansama između, razumeti, voleti.
U toku rada na projektu E.U.R.E.K.A. prepoznali smo da reči znače, da nisu samo neutralna alatka ekološke komunikacije, nego da je moguće prikupljanjem i negovanjem cele jedne grupe reči - reči koje iskazuju naš blizak odnos sa svetom prirode - uticati na lečenje, zacelivanje naše ranjene, oslabljene, ogrubele povezanosti sa prirodom. Primetili smo i to da je, u istorijskom trenutku koji živimo, upravo grupa reči koja kojima opisujemo prirodu i naš odnos sa njom ta koja se u većini jezika ubrzano i vrlo dosledno smanjuje i osiromašuje.
Kakav je vazduh odmah nakon oluje,
kako bismo opisali posebno senovitu i hladovitu šumu,
kako zovemo zmiju koja voli osunčana mesta,
kako zovemo vetar koji duva s juga i čini da smo razdražljivi i plahi,
kako zovemo moćnu oluju koja je jedna od odlika klimatske krize koju živimo,
kojim imenom zovemo pticu koja počinje da peva sa prvim zrakama prolećnog sunca,
kako zovemo sneg koji nagomilan iznenada sleti sa krova, naglo, u jednom potezu?
Koje smo sve reči izgubili ili zaboravili? Koje su nam reči potrebne, a nemamo ih? Koje reči upravo nastaju?
U jezicima ovog podneblja imamo ili smo nekada imali reči koje su izražavale mnoge nijanse i nivoe naše bliskosti sa prirodom. Jedan od načina da prepoznamo i priznamo ovu bliskost, jedan od načina da osetimo da smo jedno - da nismo odvojeni od hrastova, dabrova, kitova, mikroorganizama, kišnih glista, ježeva, brzih planinskih tokova, vazduha i zemljišta - jeste i to da se upoznamo sa ili se prisetimo svih raznolikih reči koje naši jezici imaju a koje opisuju prirodu: jasno i živo i blisko.
Kako čitati ovu knjižicu?
Uzduž i popreko, po potrebi ili lekarskoj preporuci, u dosadici ili kad nas uhvati neki neizdrž, naiskap ili reč po reč. Svako malo, čitajući, dobro je da zastanemo, pustimo reči da u nama odjeknu, da ih oslušnemo, pustimo da nas podsete, povedu i pomognu nam da naslutimo kako da budemo skladni deo zadivljujuće celine kojoj pripadamo.
O jezicima i krajolicima
U ovoj knjižici prikupljene su reči i izrazi sa teritorije nekoliko država. U pitanju su lokalizmi, arhaizmi i savremene reči. Tačan krajolik odakle reč potiče ili opseg teritorije na kojoj se koristi nisu nam najčešće bili poznati, tako da je tek tu i tamo navedeno mesto ili država u kojoj je ta reč zabeležena. Ova zbirka je plod entuzijazma, truda i amaterskog rada, a ne naučne iscrpnosti i doslednog metodološkog pristupa. Za ovu zbirku reči poreklo nije bilo presudno dokle god čitalac reč može da pročita i razume.
Koja je namena ove zbirke reči?
Ove reči su tu kao poklon - da nas obraduju i osveže, da razigraju našu jezičku imaginaciju, da osokole naš prirodnjački i istraživački duh, da nam pomognu da prirodu vidimo iz mnogih uglova a i podsete nas koliko još imamo da otkrivamo, kao i da nas povežu i sa našim precima, a i sa nama znanim i neznanim mnogim drugim bićima. Ova knjižica dobro vrši svoju namenu dokle god nam reči predstavljene u njoj pomažu da se bavimo zahtevnom temom duboke duhovne, društvene, ekološke krize koju živimo zajedno u ovom trenutku širom sveta.
Neka bliskost i razumevanje koje ove reči izražavaju bude malen melem na ranu otuđenosti, beznađa, ljutnje, tuge koji nas često preplave kad se nađemo lice u lice sa ekološkom krizom.
Krajolik šuma drvo
dubja šuma starih hrastova
pričavka šuma, obično hrastova, u pripeku
sitnak sitna šuma
šumušljak sitna i gusta šuma
grmica sitna i raznovrsna šuma
čestar gusta, mlada, još uvek niska šumica, šumarak
proluka mala čistina u šumi, proplanak
gorolomina kada je šuma polomljena od vetra ili snega (okolina Užica i Golija)
palež mesto na kome je paljena šuma ili trava
zabran šuma ili neki drugi deo krajolika u koji je pristup zabranjen
šipražje, šikara, gustiš gusto, teško prohodno šiblje i grmlje
srčika središnji deo drveta
kitak vrh drveta
krošnja gornji deo stabla, koji čine grane
žglan mesto na deblu gde je izrasla grana
belovina meki deo drveta, između kore i srčike
izemak donji deo stabla
guzernjak deo stabla neposredno iznad zemlje
ovrižati kad biljka penjačica oplete krošnju stabla (Brela, HR)
hrastik hrastova šuma, bukvik ili bukar bukova šuma, bučje mlada bukova šuma topolik topolova šuma jalšik johova šuma vrbak šumarak vrba - najčešće uz reke bazjar šuma zove gabrava ili gabrak grabova šuma smrekar smrekova šuma šljivik, jabučar voćnjaci glogovnjak glogovo žbunje, trnjak
Krajolik oko nas i onaj u nama podjednako pažljivo promatramo, otkrivamo i upoznajemo. Sa njim, u njemu i od njega živimo i to kroz pokolenja - u krajolik je ugrađeno i znanje i stradanje i trud i kreativnost naših predaka, a i potomaka. Ne moramo svemu dati ime, ali potrebno je da vidimo, da svedočimo… i najtiše, najmajušnije, najtananije, a i ono gromoglasno i upečatljivo.
šušanj, listinac, stelja, prostirka, nastor
prvi, rastresiti sloj šumskog zemljišta, sastavljen od opalog lišća, iglica, grančica, pun života i mnogobrojnih procesa
uložina blago ulegnuće između dva brda
rame vodoravni deo grebena podno samog vrha
sov zemljište koje se odronjuje (SRB)
hrapoćuša naziv za lokalni hrapavi kamen crvenkaste boje a i za poslasticu koja izgledom na taj kamen podseća (Dol, HR)
ljut ili ljutina krševit i džombovit teren sa ljutim kamenom (Banjani i okolina, CG)
olitoška mesto sa kojega su vetrovi odneli zemlju (SRB)
šarotine delimično okopnelo zemljište (Crna Trava, SRB)
lastva travnata površina među stjenjem (BIH)
ćuvik brežuljak, uzvisina, brdašce
čuka malo brdo ili uzvišenjesvrtina zemljište zaklonjeno od vetra i pogodno za zidanje kuće
vrvina strma staza
prteno staza kroz polje ili planinu, najčešće utabana od hodanja ljudi ili stoke
bespuće predeo bez puta ili teško prohodan teren
bestrag velika daljina, daljina koja se proteže u nedogled
razdolce zemljište između dolina ili potoka
sredorek zemljište između dveju reka ili potoka
prančiok mjesto u zavjetrini izloženo suncu (Brela, HR)
ševar gusta visoka barska trava
tršćak barsko zemljište na kojem raste trska
bačkalište blatnjavo i vododražno mesto
potresulja močvarno zemljište
plavilo zemljište koje plavi reka
puzgotina klizavo zemljište
glibać je naziv i za glibovito, blatnjavo mesto a i za čovjeka koji je često prljav (Banjani i okolina, CG)
Zemljište
blatuša vlažna oranica, blatnjava njiva
oralija zemljište koje se obrađuje (ore)
oplaz zemlja između dve brazde koju plug nije okrenuo
uvratine šira međa, poprečni redovi na kraju njive (Bazik, BIH)
koruz stvrdnuti gornji sloj obrađene zemlje (SRB)
tvrdak tvrda i neplodna zemlja
tegavac stvrdnuta zemlja
debelica zemlja koja blizu površine nema kamenja (Banjani i okolina, CG)
pluževina rastresita i plodna zemlja
mekota oranica (Podravina, HR)
mećina meka, rastresita zemlja (BIH)
šivorka rastresita plodna zemlja (SRB)
limčište zemljište gde je gajen limac (vrsta ječma)
ovsevište zemljište na kojem je bio ovas (ili se još nalazi)
lizala zemljište gde na više mesta ovce ližu zemlju
vojalo s mjesto na kojemu se valjaju životinje (otok Brač, HR)
livaditi ziratnu, plodnu zemlju pretvarati u livadu (Banjani i okolina, CG)
tratina neobrađeno zemljište obraslo travom, livada
vrljak zemljište na strmom mestu
meraja javna livada ili pašnjak, kraj obasjan suncem (Bazik, BIH)
džgar zemljište gde ima panjeva ili ostataka od njih, ostaci od posečenog šiblja
gnjila vrsta glinaste zemlje (otok Brač, HR)
peščanik peščano zemljište
liska škriljasto zemljište
pešternjak neplodno, kamenito zemljište
jalovarnik paša gde se čuvala jalova stoka; neplodno zemljište
paraspurište, prljuz neplodno zemljište
nerezina zemljište koje se više ne obrađuje, pustopoljina
mrtvica zemljište na osojnom, neosunčanom mestu
štetina zemljište koje se više ne obrađuje, već služi samo za ispašu
Biljke
večerka vrsta biljke koja miriše uveče
biljobere životinjica koja sakuplja lekovito i magijsko bilje
mekuš mlada, meka trava dobra za ispašu (Ložišća, HR)
šćiga mlada trava (otok Brač, HR)
otava po drugi i treći put košena trava
polegotina mesto na kome su trava ili usev polegli
paraspur trnje, žbunje, čkalj, loša trava
travuljina duboka trava
rosulj rosna trava
rosuljavka njiva koja ima rosuljavu zemlju
Vrste poput kruške, jabuke, šljive su voćke sa kojima smo i oko kojih smo pleli naše živote, vekovima. Do nedavno gajili smo na stotine različitih vrsta - svaka vrsta sa svojim posebnim odlikama, kvalitetima, sposobnostima a i ukusom, bojom, namenom. Evo samo malog niza naziva krušaka koje su nekada gajene na našim prostorima a ujedno i niza reči koje zvuče kao kada nekome koga mnogo dobro poznajemo nižemo imena od milja i nadimke koji pokazuju da se poznajemo ,u dušu’.
blagunica bagramka blagun blanjavac bljuzgača drvenka gukavka demirka divljarka dupeljevka zelenica zimuška kantarka kiselica kolačara kočanovka krasanka lanuška lubeničarka ludača magarica medenuša meddžika panađurka prisad prkučka sinkovac skoroznica smokvica tvrdenac turšijarka crvenjuša šećerka šiljka tepka težkojednica tikvenjača tikvica tikvičica tikvičarka trnovača trnovka tvrdokorka vidovača vodenjača zelenika žetvenjača žetvenka arapka bakvača basanjka belica belka bergamota blatnica bosanka božanka brašnarka brašnenjara brašnjeka bunka buzdovanka buzdovanlija carevka cikovka crljenka crnika crvenka ćepeklija čepovka dinjščica divljaka dugorepka drobnica dugica dula golica gospođinka grozdenka guzara ilinjača jačmenka jagodnjača jakovka ječmača ječmenka jesenjka karamanka konjara konopljenka kožara kožarka kraljevka krvavka lepka lesnika lončara magdalenka majmuška makarija makovka maslenka medarka medenica medenka mednica mednjak medovka medunjika medunka medvenka mesulja miholjača mirisavka muškatuljka obručnjara ovsenka ozimača paprenjača paprenka pegavica pepelinka petrovača pljucara pljuskavica pogačnica požeženka prašnjara prečevka presednjača prosenjača prudnjača putrača razbijača rešetarka rumenlija ružica steničarka svrakača šakača šemendija štavlje štrženjka štučica
Često potcenjujemo, jer više ne razumemo, važnost i vrednost bioraznolikosti. Pred izazovom i teškoćom koju normalni, svakodnevni život predstavlja priroda ima ne jedan ili dva, već često na hiljade odgovora: svako biće predstavlja jedan pristup, jednu mogućnost, a samo u zajedništvu, prepleteni, svi oblici života tkaju moćnu, prilagodljivu, zdravu, jaku mrežu.
boleglav otrovna biljka kukuta
bos-gologlav maslačak
bunarka zeljasta biljka koja raste na vlažnim mestima Montia fontana
dobrodavka vrsta lekovite trave
dokolenac narcis
dugozrnac poljska pšenica Triticum polonicum
duhovnjača konoplja koja se seje o Duhovima (praznik koji se slavi pedeset dana nakon Uskrsa)
Takođe, kada se nešto često koristi, na razne načine, i na širokoj teritoriji - to dovede do bogatstva sinonima. Jedna od reči sa neverovatnim brojem sinonima u našim krajevima je naziv za - klip kukuruza. I sami ratari a i čitava domaćinstva i zajednice imali su najrazličitije načine kako su ovaj predmet koristili - on nije bio otpad, već resurs sa sto namena. Pravi heroj održivosti i cirkularne ekonomije, kako bismo to danas rekli, a ranije je to bio samo domaćinski, zdravorazumski, odgovoran i praktičan pristup životu. Oklasak je korišten kao hrana za stoku, kao ogrev, korišćen je u mnogim zanatima, zatim za izradu raznih ukrasnih predmeta i igračaka za decu…
ajdamak bat batakljuša bataljika batučak batuček batuk baturak baturice čepina čokotinja čutka ćuka kakalaška kic klas klasina klasinec klasovina klasovinje kočanjka kocanj komiljka komuša kordeljka korun kukuruzina kumina kumuša kureljica kuruška kužljica lurina oklasak oklipak okoma okomak okomina okrunica orušek otučak paćika patura paturika pijalo rucelj rucl rulina šapurika ščavina šepurina šišarkaiz štruk tekun tulina tulinek…
Gljive
baštnjača, livadaraka, rudnjača, pečenica, celogriz…
(Agaricus campestris)
međedara, debela, ovan, sirnjaja, prodajka, prodavnjača, vrganj…
(Boletus edulis Bull.)
čučulec, suncobranka, sunčanica, prstenka
(Macrolepiota procera)
ljutaja, paprenica, paprenjača
(Lactarius piperatus)
trud, samokres, žvag, žega, kaf, suva pečurka
(Fomes fomentarius)
bješnjača, konjska guba, ludaja, ludara
(Rubroboletus satanas)
zmijska gljiva, muvomor, muhara
(Amanita muscaria)
gomoljika, jelengljiva, crni tartuf, škrinjac
(Tuber melanosporum )
ljuskava vlažnica
(Hygrocybe coccineocrenata)
smolasta sjajnica
(Ganoderma resinaceum)
Životinje
Sav je život iskazan u vezama, odnosima - šta sa čime na istoj žici mreže života stoji i zajedno vibrira. Uobičajeno je bilo svedočiti, primećivati te veze i ostavljati trag tog prepoznavanja - u rečima i jeziku.
sipa ptica za koju se veruje da svojim glasom nagoveštava kišu
vremenjača vrsta ptice koja svojim pjevom ,najavljuje' kišovito vrijeme
ćedilaci vrsta buba čija je pojava slutila na kišu
gatalinka mala, odozgo zelena žaba koja boravi na drveću i u žbunju i za koju se veruje da predoseća i svojim ponašanjem predskazuje kakvo će biti vreme
prvjenac ime i za svata prvaka a i za prvi roj pčelinji
oračec i sijačec nazivi za ševu (Alauda arvensis) jer je bila posebno mila ratarima, kojima je pevala dok obrađuju polja, prilikom oranja i setve (Sošice, Hrvatska)
pastirica ptica mila pastirima, zovu je i čobanica, govedari je zovu govedarica, konjari konjarica, svinjari svinjarica (zbog toga kakve prepoznatiljive pokrete pravi repom zovu je i maširep, drmalica, šmiga ili šmigalica, migorep ili drndalica)
zmija kućarica ili senovita zmija živi blizu kuće ili u njoj ,,Živi po kućama i od nje dolazi svaka sreća, jer ona čuva kuću i polje.'' (Donji Matejevac, SRB)
grno gomila lešnika koju glodari skupe za zimnicu; takođe označava i kovačko ognjište
Naravno da imena šišmiša nose u sebi tišinu noći, a s obzirom da ih skoro nikada ne vidimo izbliza, iz imena možemo naslutiti i deo njihovog izgleda i načina života.
veliki ponoćnjak
dugouhi večernjak
vodeni večernjak
mali noćnik
širokouhi mračnjak
tamnooki potkovičar
A u nazivima dnevnih leptira kao da se smestio i sav sjaj, mirisnost i razigrana bujnost medonosne livade.
šareni livadar
čipkasti belac
jesenja skrivalica
blistavi plavac
tamni livadar
žiličasti kupusar
žutonogi mnogobojac
zeleni čipkavac
kraljev plašt
plameni šarenac
mali prelivac
planinski jedrenjak
pirgavac jagodnjak
plavetni razvigor
tamni dukat
samotnjak, senkar, trnjinar, borovničar, koprivar, kupusar, glogovac
listobrst leptir gubar
dosadnica komarac malaričar
iskrica, krijesnica svitac
nestašak, sumračnik, kolibrić, obična golupka vrsta noćnog leptira nalik na pticu kolibri
žežekavac, kreštavac, dedekavac, dedekalo, popac cvrčak
šareni tvrdoglav, ustrajnik, klopavac, mrtvački sat, zloguk, kuckalo vrsta insekta koji živi u drvetu, često kućnim gredama i nameštaju, a samci ovog insekta, u trenutku parenja, udaraju glavom o drvo, što se može dobro čuti, naročito u tihim noćnim satima
balavnjak puž golać
bezribica oskudica u krupnoj ribi, pa se ribari okrenu lovljenju sitnije ribe
blatarica barska kornjača
dvoživac vodozemac
kljuvodrvac detlić
Vrlo često ista životinja ima čitav niz maštovitih naziva koji upućuju na neke njene osobine i zato čitanje specijalizovanih rečnika, kao što su rečnici posvećeni pticama ili gmizavcima ili ribama itd., može biti veoma bogato iskustvo. Evo par primera iz sveta ptica, vodozemaca i gmizavaca.
vijoglava (Jynx torquilla L.): bijoglavka, vrtoglava, vrtoglavac, debeloglavka, dugovrata miliglavka, zmaja, zmijoglav, jezičak, kretaljka, krivovratac, krivomiga, kupimrav, mravinac, nikakvica, previjatka…
leganj mračnjak (Camprimulgus europaeus L.): veštica, gluha, zvonac, klek, klepetavac, kozar, kozemuzara, kozogoj, kukaviža, legavac, leganj, mračaj, mračnica, notnjača, noćna lasta, noćnjak, pizdoklek, pizdoplet, pleštiputina, poleguša, pomrakuša, prilegalo, sumračnik, ćoravi marko…
poskok (Vipera ammodytes): bacanj, brzoskok, vrebača, grobarka, žestica, zaprtka, zviždulja, zlikovac, zloposkok, zmaj, zmija krilovita, krilatica, kamenarka, ljutica, naprk, neskok, nepreskok, nosorog, modroglavac, pegavica, pepelužnica, plamenka, prisojnica, ružica, skakavac, skočac, huhurača, crnopečnica, crnostrijel, čemernica, šargan, šarenica…
Eskulapov smuk (Zamenis longissiumus): blagara, voš, vremenjača, vuž, gladiš, drvolaz, drvoplaz, đubrarka, žujka, žutoglavka, zmej, zmičalina, jajarica, kišnjača, konopčina, krstašica, kućarica, mišarica, oškrap, prisojar, smocej, smugurica, smuk, smucaljka, travnjača, ćeralica, čuvarkuća, šumarica…
krastava žaba (Bufo bufo): baburača, bradavkinja, brotak, gubavica, žaba zapuhača, žaba kamenjača, žaba krastača, zemljara, kvakuša, livadarka, opančarica, šoveljača, šušnjara…
Koliko je svet životinja neodvojiv od našeg sveta, koliko se jedan u drugom ogledaju, vidi se i po mnogobrojnim izrazima kojima se naš život poredi sa svetom životinja.
žive kao golub s golubicom - žive skladno
staviti bubu u uho - probuditi u nekome sumnju
napraviti od buve slona - jako preuveličati nešto
ima ih k’o žutih mrava - u značenju ,ima ih mnogo'
ne bi ni mrava zgazio - kaže se za nekog ko je bezazlen
kao muva bez glave - kaže se za nekoga ko jurca ne znajući gde
izvodi besne gliste - ponaša se nekontrolisano
gluv kao riba - kaže se za nekoga ko ne čuje dobro ili ne čuje uopšte
vesel k’o crvić (Detkovec, HR)
dosadan kao krpelj ili kao stenica
vrijedan k’o mrav
miran kao bubica
marljiv kak črv u betonu (Zagreb, HR)
radi kao crv u kamenu u značenju ,radi uzalud' (Bački Breg, HR)
vridan ka čela (Trogir, HR)
lijen kao trut (Valpovo, Požega HR)
Jedno od bića za koje na ovim prostorima postoji više stotina reči je - ovca. Od njenog izgleda, svake boje i kombinacije boja, načina hoda, zatim starosti do karaktera ili ponašanja - za sve smo imali ime kada su ovce u pitanju. Ovo je malecni deo tog veeelikog stada reči :) .
vrtoglavka ovca koja vrti glavom
pitomka mirna i umiljata ovca
zvončaruša ovca koja nosi zvono
aravanka ovca koja ide aravan, ujednačeno
patravka ovca koja hramlje
bzonka brza ovca
lasta lepa i brza ovca
veselka lepa i živahna ovca
srika živahna ovca
skokotljiva kaže se za ovcu koja mrda dok jagnje siše
tvrdica ovca koja se teško muze
mlekuša ovca koja daje mnogo mleka
prvko prvo muško jagnje te godine ojagnjeno
đurđa ovca koja se ojagnjila na Đurđevdan
mladenka ovca koja se ojagnjila na Mladence
ranik jagnje koje se rano ojagnjilo
nedonoska ovca koja se pre vremena ojagnjila
šilježe po uzrastu ni jagnje ni ovca, nego između
borovinka, vranka crna ovca
garuša, crnojka, čavka, cika izrazito crna ovca
ckla crna ovca sjajne vune
grivonja crn ovan beo oko vrata
orloglavka crna ovca sa belom glavom
bućka ovca koja na glavi ima veći pramen vune
grmka ovca velikog runa
koštravka kuštrava ovca
svilenoša ovca lepe i meke vune
klapouška ovca dugačkih i opuštenih ušiju
breska ovca šarenih nogu
cucka mala i debela ovca
štrbica stara i krezuba ovca
žiruša ovca koja vodi druge ovce da jedu žir
potragljivica koza ili ovca koja se iskrade od stada i sama ode da učini potru/štetu u njivi, bašti
zulumka ovca koja ide u štetu i druge ovce vodi u štetu
žiruša ovca koja vodi stado na žir
šuša kaže se za kozu ili ovcu bez rogova, kao i za blesastu osobu
falekuća mačka ona koja je dobro lovi, a ukućani je zbog toga hvale
cimirotka mačka koja kad se iznese jelo mnjauče, grebe noge stole i na sve načine moli da joj se da neka hrana
nabikuća mačka koja se stalno skita od kuće do kuće da kakvu hranu ukrade, a neće nikako da lovi miševe itsl.
zirko, zirka mačka što hoda po šumi i baštama, i stalno je u nekom zelenilu
mišarica mačka koja vješto lovi miševe (otok Brač, HR)
Kiša sneg sunce vetar
Kiša -pljušti, lije, lipti, pada, rominja, rosi, sipi, brbolji, ljošti, dobuje, grune, ronza, zasipa, kapka, natapa, cedi se, obrušava se…
narapita krupna kiša koja brzo pada
šijun kiša koja pada nošena orkanskim vjetrom (Brela, HR)
pomočulja nesnosna dugotrajna kiša
povodnja jaka kiša koja stvara bujice (otok Brač, HR)
dažd kiša, pljusak
trisk prasak uz pojavu munje, grom (Ložišća, HR)
gromovina gromovi sa munjama, vremenska nepogoda sa grmljavinom
drhtavica potres, podrhtavanje
gorolom se kaže i za silovitu nepogodu a i za velikog junaka, koji goru lomi, koji veliki izazov savladava (Banjani i okolina, CG)
bujica od kiša ili od naglo otopljenog snega nadošla voda brzog, plahovitog toka
sugradica, krupa, solja, solika, sočica sitan grad
gradobitno može da opisuje i voćku koja je pretrpela grad, a može da označava i teritoriju na kojoj grad pada (Kriva Reka, SRB)
superćelija intenzivna grmljavinska oluja sa rotirajućim uzlaznim strujanjem vazduha, uz jak vetar, kišu a neretko i grad
cvek, plamenjača, tonja, medljika, maja, mana, maća, klja, balsara kiša koja pada dok sunce sija, a i naziv za bolest za koju se verovalo da se pri tom razvija na lišću biljaka
omara velika sparina
krȋs, zvizdan, žega, cicej, jara, pripeka jaka, nesnosna vrućina (Dalmacija, HR)
vrijarnik velika vrućina
vedrina nebo bez oblaka (otok Brač, HR)
bljenuti kad se malo razvedri, ali još uvek ne u potpunosti (Banjani i okolina, CG)
razgala ili razgalica ili prevedrica veliko ili malo razvedravanje (Banjani i okolina, CG)
maglojedina gusta i hladna magla od koje u proleće mogu da stradaju biljke ili mesto u krajoliku na kojem se magla duže zadržava
suomraz zimsko doba kada ništa ne pada, nego samo mrzne
lapovina, lapavica sneg koji se na zemlji brzo topi i pretvara u bare
snigavica kiša sa snijegom (Brela, HR)
bljuzga mokri, razvodnjeni snijeg (Sarajevo, BIH)
krupavica kiša sa snegom
opraška sneg koji je jedva pokrio zemlju
snežanik po vrhu smrznut sneg po kome se može hodati
lepurica snježna pahuljica (Brela, HR)
snežica jama u kojoj i leti ima snega
celac napadao sneg na koji još niko nije zgazio niti ostavio kakav drugi trag
navejotina veći nanos snega
okid nagomilani sneg koji iznenadno sleti sa krova
Vetar - piri, pirka, prhne, ćarlija, nosi, udara, gruva, brije, grebe, struže, vije, duva, puše, huji, huče, rešeta, zviždi, kovitla, vrtloži se, prokormuje, probija, lomi, fijuče, besni, dere, reže…
palikuća južni prolećni vetar bez kiše
sludak južni vetar u Resavi
praznotorba ili posunčanik vjetar koji struji iz pravca sunca i kojeg prati teška suša s nerodicom, on donosi sušnu, nerodnu godinu (Banjani i okolina, Crna Gora)
razvigor lagani vetar koji duva u doba prolećnog buđenja bilja, listanja i cvetanja
vijanik vjetar pogodan za vijanje žita (Banjani i okolina, CG)
alamunja je jak vetar koji nosi seno i slamu, rasipa rukoveti, mrsi žito i povija i lomi stabljike kukuruza a figurativno se koristi i za vetropirastog čoveka
gorštak istočni vetar koji se javlja u šumi
mladičor vjetar koji lomi mladice (otok Brač, HR)
zgorac dnevna uzlazna grana cirkulacije zraka
zdolac noćna, silazna cirkulacija zraka
smorac dnevna grana obalne cirkulacije zraka, pri tlu puše od mora prema kopnu
raz nagli nalet bure (Brela, HR)
presjen, primrak, sumrak trenutak zalaska Sunca
mrklica, nevidelica mrak, tama (Crna Trava, SRB)
Doba dana:
praskozorje, zora, svanuće, jutro
prepodne, podne, poslepodne
suton, sumrak, predveče
veče, mrak, neko doba noći, ponoć, gluvo doba noći
prvi petli, drugi petli, treći petli
ožujak zovu još i ,lažak' jer taj mesec uvek laže - nikad ne znaš kakvo će vreme biti
Voda
U vremenu i velikih suša a i raznolikih zagađenja, sveža i zdrava voda ponovo postaje prepoznata kao blago i dragocenost koju treba da čuvamo a i branimo. Naši preci su često imali odnos poštovanja prema dobrim, pouzdanim, nezagađenim izvorima a i prema znanju i veštini prikupljanja, čuvanja i deljenja vode, što je neretko bila važna aktivnost zajednice.
zdenac, kladenac, vrelo, sopot, badanj izvor vode
topljevina voda za piće koja je dobijena topljenjem snijega
čađevina kišnica prikupljena sa čađavog krova kuće (CG)
bezvodica veoma sušni period
vodešljak, vodurljak mnogo vode (Crna Trava, SRB)
crcorljak mlaka, nedovoljno sveža i hladna, jedva prikupljena voda (Crna Trava, SRB)
Posebno lepu grupu reči često predstavljaju nazivi reka: Brzava, Toplica, Zlatica, Krivaja, Sitnica, Tamnava, Dragobilj, Dragobiljica, Bistrica, Visočica, Jezava, Mlava, Temštica, Jablanica, Jasenica, Lepenac, Veternica, Rzav, Dragovištica, Lugomir, Čemernica, Rdžavica, Bolečica, Vrelo, Ždraljica, Belica, Vrla, Miruša, Šumanka
jaruga udolina sa vodom
naspa nasip uz rijeku (Bazik, BIH)
gaz prelaz preko reke gde je najplića voda
vir udubljenje u koritu reke u kome voda vri, kružno se kreće
brzak deo reke ili potoka gde voda brzo teče
matica pojas reke u kojem je brzina protoka vode najveća
buk pad vode, slab ili vodopad, mesto gde voda posebno huči
tamnik duboki vir
ključ riječni zavoj ili mjesto gde rijeka pjeni (BIH)
krivaja potok ili manja rijeka koji krivuda ili često menja smijer (BIH)
jaz brana na kojoj se zajezeri voda za mlin ili naziv za zajezerenu vodu ispred vodenice
virište, barčuga mesto gde se zajezerila voda (Crna Trava, SRB)
mutnica velika voda nastala posle proloma oblaka (Crna Trava, SRB)
piškera voda u udubljenju zemlje, stajaća voda (Ložišća, HR)
močilo rezervoar za vodu, napravljen ili prirodni
bibavica jaki morski valovi, ljuljanje koje otežava ugodnu plovidbu ili otežava ili onemogućuje pristajanje broda
Dodajte vaš prilog zbirci reči koje iskazuju naš blizak odnos sa svetom prirode slanjem mejla na: zelenatranzicija@gmail.com
I neka kao voda naše želje ka velikodušnijem i odgovornijem svetu nađu svoj put. Neka ova malena knjižica melemnih reči bude podsticaj i podrška u daljem negovanju i produbljivanju naše bliskosti sa vodenkosovima i trčuljcima, blavorima i risevima, modrocvetom i brestovima, morskom penom i oblacima. Preobražaj iz straha i sebičnosti, u bića koja su svesna velike, žive i tajanstvene celine kojoj pripadaju.
Literatura i zahvala
Deo rečnika i istraživačkih radova koji su bili izvor i inspiracija prilikom izrade ove publikacije:
Imenik bilja, Bogoslav Šulek, Zagreb, 1879.
Zbornik za narodni život i običaje južnih slavena Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, svezak I, Zagreb, 1896.
Zbornik za narodni život i običaje južnih slavena Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, svezak II, Zagreb 1897.
Rečnik govora Južne Srbije (provincijalizmi, dijalektizmi, varvarizmi i dr.), Momčilo Zlatanović, Učiteljski fakultet, 1998.
Đurđevečki govor, Jela Maresić, Hrvatski dijalektološki zbornik 11, 1999.
Frazemi s nazivima kukaca u hrvatskim govorima, Menac-Mihalić, Mira, Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 26, 2000.
Rečnik govora Banjana, Grahova i Oputnih Rudina, Jovan K. Koprivica, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Podgorica, 2006.
Crnotravski rečnik, Radoslav Stojanović, Srpski dijalektološki zbornik, knjiga LVII, Beograd, 2010.
Ornitološki rečnik, Dejan Miloradov, Vasa Pavković, Slobodan Puzović, Javor Rašajski, Matica Srpska, Novi sad, 2016.
Batrahološko-herpetološki rečnik srpskog jezika, Dejan Miloradov, Ivana Ćelić, Katarina Sunajko, Rastko Ajtić, Imre Krizmanović, Matica Srpska, Novi sad, 2019.
Rečnik savremenog srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1 do 21 toma, 1959 -2021.
Rječnik govora mjesta Ložišća na otoku Braču, Filip Galović i Pavle Valerijev, Hrvatsko katoličko sveučilište, Zagreb, 2021.
Mikološka leksika srpskog jezika – od lingvističkog istraživanja do rečnika, Jelena D. Janković, Institut za srpski jezik SANU , Beograd, 2021.
Mnogobrojni onlajn izvori:
Vjetrovi u Hrvatskoj wikipedia,
Dnevni leptiri Srbije wikipedia,
Rječnik riječi koje su se nekada upotrebljavale, a koje danas koriste samo stariji Breljani, Stipe Medić pok. Nikole Meštrov sa stranice www.brela.co,
Narodni nazivi za kišu sa suncem, Biljana Sikimić, Institut za srpski jezik SANU, Beograd rastko.rs, fejsbuk stranica Život na selu,
Najčešće korišteni lokalizmi u govoru mještana Bazika domaljevac-samac.com,
Vrijeme i klima hrvatskog jadrana Pojmovnik jadran.gfz.hr…
Važan izvor i inspiraciju predstavlja i fond reči prikupljen u okviru projekta Putujuća izložba reči, koji je tokom godine 2014. godine realizovalo Udruženje In Akt u gradovima Beogradu, Tršiću, Knjaževcu, Arilju, Šapcu.
Hvala i prijateljima i kolegama koji pomogli proces prikupljanja ili su su ovoj knjižici poklonili reči: Svetomiru Nikoliću, Mileni Jakić Šimšić, Nemanji Milojeviću, Almi Duraković, Nataši Stanišić, Ivani Kordić, Jeleni Radošević…Svim bićima i pojavama koji su bili i biće inspiracija za mnoge reči - hvala!
Knjižicu Melemne reči možete preuzeti ovde.
