Pripovedanje

Ovaj tekst je deo Vodiča realizovanog u okviru projekta E.U.R.E.K.A! emancipirani:e i ujedinjeni:e u regenerativnoj edukaciji za klimatsku akciju.
tekst napisao: Radovan Božović (Zelena tranzicija)

Pripovedanje

Pripovedanje je veoma koristan alat za prenošenje znanja. Često je jedan od najefikasnijih načina da predstavimo neki problem bez obzira da li to radimo verbalno ili tekstualno. Postoji više razloga zašto je tako i na početku ćemo navesti neke od njih.

Prvi je da pripovedanje mnogo lakše daje kontekst činjenicama koje želimo da prenesemo. Kada pričamo priču imamo strukturu koja ne postoji u pukom iznošenju činjenica, možemo da događaje poređamo hronološki i ukažemo na uzročno-posledične veze, što je mnogo teže uraditi sa pojedinačnim činjenicama. Drugi veoma bitan razlog jeste uvođenje emocija u proces prenošenja informacija. Obajsnimo ovo na primeru. Puko iznošenje činjenica bi izgledalo otprilike ovako: "Marko je juče pojeo 2 kg palačinki, što nije zdravo". Međutim ako ove činjenice donesemo koristeći pripovedanje, poruka može dobiti na primer ovakav oblik: "Juče je Marko, došavši iscrpljen kući sa posla, toliko bio gladan da je pojeo čitava dva kilograma palačinki sa čokoladnim kremom. Nije ni primetio kako je jednu za drugom smazao celu gomilu, međutim, posle nekog vremena je počeo strašno da ga boli stomak. Kada je videla da mu je loše, njegova žena se strašno zabrinula i odvezla ga je u hitnu pomoć. Kasnije, kada mu je bilo bolje, lekar koji ga je pregledao rekao mu je u šali da bi trebalo da se prijavi za Ginisovu knjigu rekorda jer nije u svojoj karijeri još video da je neko odjednom pojeo dva kilograma palačinki, a zatim mu je (bez šale) rekao da ne sme ponovo da uradi tako nešto jer može strašno da naškodi svom organizmu. Na kraju su otišli kući smejući se još dugo svemu što se dogodilo, a Marko nikad više nije okusio palačinke." Slušalac ili čitalac će na ovaj način, osim primanja konkretnih pojedinačnih činjenica koje nam je važno da prenesemo, moći da dobije i dodatne informacije i tok događaja kao i emocije koje su u te događaje uključene i na taj način obezbeđujemo da, vezujući se za određeni kontekst i emocije, primalac mnogo lakše primi i zapamti poruku koju želimo da prenesemo. 

Postoje određene faze koje karakterišu uspešno pripovedanje: 

1. Stvaranje interesovanja - da bi poruka uspešno došla do primaoca potrebnoje da primalac pre svega bude zainteresovan da primi poruku;

2. Stvaranje strukture za pamćenje materijala - da bi primalac ne samo shvatio, već i zapamtio ono što želimo da mu prenesemo, moramo mu tu poruku poslati u određenoj formi tj. u okvoru određene strukture koja će omogućiti lakše pamćenje. ; Recimo tako što ćemo dati jasan vremenski sled događaja.

3. Deljenje informacije u poznatoj i prijemčivoj formi - kroz pripovedanje stavljamo informacije i poruke koje želimo da prenesemo u formu (priču) koja je primaocu bliska, poznata, prijemčiva i lako dostupna;

4. Stvaranje ličnijeg odnosa između predavača i slušaoca - pored toga što umnogome povećavašansu da će primalac primiti i zapamtiti poruku koju želimo da mu prenesemo, pripovedanje nam takođe omogućava da kroz priče koje sadrže emocije i kontekst stvorimo sa svojim slušaocima ličniji odnos.

Pripovedanje kao pedagoški pristup je u veoma širokoj upotrebi upravo zbog njegovih karakteristika kao što su konkretnost, specifičnost i narativna organizacija. U kontekstu prenošenja znanja, predavač može kroz pripovedanje da predstavi nastavni materijal u formi misterije, a kod učenika će se javiti prirodna tendencija da otkriju o čemu se radi i uključiće se u proces pronalaženja smisla u priči. Willingham (2009.) je u svom radu opisao priče kao "psihološki privilegovanu" formu jer je proces memorisanja priče značajno drugačiji od procesa memorisanja drugih vrsta infromacija. U tom smislu, kod pripovedanja kao pristupa važno je da obratiti posebnu pažnju na tri osnovne karakterisike: značaj priče, njena koherentnost i koliko se lako pamti. 

Istraživanja sprovedena u neuronauci pokazuju da ljudski mozak reaguje na ono što se događa u priči kao na stvarno iskustvo tj. da tokom čitanja ili posmatranja priče reaguje kao na nešto što se upravo dešava u stvarnosti. Uključuje se naš limbički sistem i različiti neurotransmiteri i, što se našeg mozga tiče, mi stvarno "ulazimo" u priču na isti način kao što bi se to desilo u materijalnom svetu.

Kada je u pitanju forma priče, ona tipično ima početak, sredinu i kraj ili drugačije rečeno - uvod, razradu i zakčljučak. U zavisnosti od vrste, priča može sadržati određeni konflikt koji se razrešava ili misteriju koja se otkriva, tj. problem za koji se pronalazi rešenje. 

Jedna od proverenih metoda za upotrebu pripovedanja kao nastavne metode je korišćenje pristupa studije slučaja. Recimo možete uzeti primer dva grada i njihove različite strategije u borbi protiv klimatskih promena i urbanog zagađenja vazduha. Ovo daje mogućnost da se učesnici priključe jer traži takođe i povratnu informaciju kao i procenu svakog slučaja,

Međutim ako previše koristimo pripovedanje u nastavi, rizikujemo da učenici shvate priče samo kao zabavu ili neku vrstu pauze od "stvarnog sadržaja" predavanja. Takođe se može desiti da neka interesantna pojedinost u priči odvuče pažnju učenika na drugu stranu i da oni zanemare, previde ili ne prime jasno i u popunosti onu informaciju koju priča zapravo treba da prenese tj. da ne vide širu sliku.

Kada pripremaju svoja predavanja, nastavnici biraju metode koje smatraju najboljim za prezentovanje određenog materijala. Dakle, kada sledeći put budete pripremali predavanje, rarmotrite mogućnost da potrebne informacije upakujete u formu priče umesto u formu lekcije.    Da biste pomogli učenicima da obrade informacije ili da biste proverili šta su naučili, možete tražiti od njih da rekreiraju i reprodukuju naučene informacije u formi priče koju će ispričati. 

Pripovedanje u nastavi možete primeniti na više načina. Evo nekih primera:

• Kreirajte priču da biste ilustrovali nove koncepte ili ideje.

• Uvedite novu temu tako što ćete o njoj ispričati priču

• Objasnite istorijske događaje tako što ćete ih ispričati kroz priče

• Izmislite i ispričajte priču o susretima nekih istorijskih ličnosti ili likova iz različitih priča

• Tražite od učenika da usvojeno znanje reprodukuju u formi naracije i da ispričaju priču 

• Uzmite poznatu priču i prekrojite je tako da likovi i situacije imaju veze sa materijalom iz vašeg kurikuluma

• Postavite sebe u ulogu lika u nekoj poznatoj priči i ispričajte tu priču iz ugla tog lika, u prvom licu.

Nastavnici mogu da koriste pripovedanje kao pedagoško sredstvo u svrhe istraživanja kulturnog diverziteta, istraživanja različitih metoda pripovedanja, otkrivanja različitih načina za pričanje priča, za integrisanje kurikuluma, podsticanje mašte ili ispitivanje mogućnosti naracije. Pripovedanje je mnogo više od samog predstavljanja činjenica jer priče angažuju učenike i njihovu maštu i podstiču konceptualno povezivanje predstavljenih informacija.