Kolaž biološke raznolikosti

Ovaj tekst je deo priručnika realizovanog u okviru projekta E.U.R.E.K.A! emancipirani:e i ujedinjeni:e u regenerativnoj edukaciji za klimatsku akciju.
tekst napisao: Radovan Božović (Zelena tranzicija)

Kolaž biološke raznolikosti

Kolaž biološke raznolikosti je još jedan edukativni alat koji vam može pomoći da lakše prikažete posledice klimatskih promena. 

Sam kolaž je veoma sličan kolažu klimatskih promena. Bazira se na istim principima: grupa polaznika koji ređaju kartice u uzajamnom posledično-uzročnom odnosu. Ovaj prces se odvija u nekoliko etapa. Učesnci dobiju jedan set kartica koje poređaju, potom dobijaju drugi set kojim proširuju. Posle svakog ređanja kartica sledi jedna runda razgovora između voditelja i učesnika. I tako dok se ne stigne do poslednje runde, posle koje predstoji duži razgovor u vezi sa onim što su učesnici naučili i kakva su im osećanja i planovi posle celog iskustva.

Ono što je očigledno na prvi pogled je da je ovo na neki način skraćena verzija kolaža klimatskih promena. Ovo može biti prednost. Kao nešto kraća aktivnost (oko sat i po, za razliku od 3 sata), odličan je uvod za ispitivanje terena. Sa jedne strane može se ispitati spremnost i strpljenje učesnika za ovakav vid edukacije. Sa druge strane tu je uvežbavanje voditelja kojima za početak ovakva kraća verzija kolaža može biti odličan način da testiraju svoje kapacitete. 

Prednost ovog kolaža je da se bavi temom koja je opštoj javnosti još manje poznata od klimatskih promena i čiji je značaj teže objasniti i jasno ilustrovati. Zbog toga mislimo da je odličan alat koji služi kao proširenje prikaza klimatskih promena koji se često fokusiraju na ljudsko zdravlje i ljudsku zajednicu. Neophodno je objasniti da se klimatske promene odražavaju na sva živa bića na planeti i da je opstanak čoveka kao vrste usko povezan sa opstankom drugih vrsta na planeti zemlji. 

Kao ilustraciju korisnosti ovog alata navešćemo primer inavazivnih vrsta. Ovo je problem koji je potrebno jasno definisati jer je sa jedne strane malo poznat u široj javnosti, a sa druge strane pogrešno tumačen u aktivističkim krugovima. Uzmimo za primer dvorište koje nije dugo korišćeno i koje je obraslo grmljem. Često se dešava da se za  ovakvo grmlje kaže da je invazivno jer je “podivljalo” i potisnulo drugo rastinje ali ono upošte ne mora pripadati invazivnoj vrsti. Često su to vrste pout trnjine ili dženerike koja prirodno rastu na našem području, i ne spadaju u invazivne vrste. Treba naglasiti da su invazivne vrste one koje je čovek doneo sa nekog drugog područja i koje se šire na štetu lokalnih vrsta. Ova pojava postaje sve češća kako se klima menja i postaje sličnija klimi područja odakle dolaze ove vrste. 

Za kraj nekoliko korisnih linkova:

Kolaž biološke raznolikosti se zasniva na istraživanjima i preporukama Međuvladinog naučnog panela o biološkoj raznolikosti i ekosistemskim uslugama https://www.ipbes.net/

Kolaž biološke raznolikosti https://www.fresquedelabiodiversite.org/en.html