Ekonomska dimenzija agroekologije – razvoj nove ekonomije zasnovane na solidarnosti i opštem dobru

Agroekologija veliku pažnju posvećuje ekonomskoj dimenziji poljoprivrede. Istorijski, pa sve do današnjih dana, mali poljoprivrednici su bili, i još uvek jesu, ekonomski marginalizovana i ranjiva grupa. Ovaj trend je još prisutniji u poslednjih 40 godina od uvođenja neoliberalnog kapitalizma i principa slobodnog tržišta kao glavne ekonomske ideologije. U suštini, politika slobodnog tržišta je podredila vrednost hrane tržišnim špekulacijama, što je dovelo do devalorizacije stvarne cene proizvodnje hrane. Zajedno sa začaranim krugom rastućih cena poljoprivrednih inputa i državnih subvencija koje favorizuju masovnu industrijsku poljoprivrednu proizvodnju (mantra ,,Go Big or Go Out’’), rezultat je bio stalno osiromašenje malih poljoprivrednika, a u mnogim slučajevima i njihov bankrot, što u nekim situacijama dovodi i do ekstremnih posledica kao što su samoubistava poljoprivrednika (poput scenarija koji se desio u Indiji).

Agroekologija se ozbiljno bavi ekonomskom dimenzijom proizvodnje hrane, drugim rečima, agroekologija se bavi pitanjima kako poboljšati ekonomsku egzistenciju farmera, bilo poboljšanjem tehnika poljoprivredne proizvodnje i smanjenjem troškova smanjenjem eksternih inputa, bilo stvaranjem drugačijih tržišnih uslova pod kojima se hrana prodaje potrošačima. Da bi se uhvatila u koštac sa ovim pitanjima, agroekologija pokušava da uspostavi ekonomske principe zasnovane na principima solidarne ekonomije koji podržavaju stvaranje direktne ekonomske razmene proizvođača i potrošača zasnovanih na realnoj vrednosti proizvodnje hrane, umesto na tržišnim konceptualnim vrednostima. Konkretan primer implementacije ekonomije zasnovane na solidarnosti u agroekologiji su Community Supported Agriculture (CSA) modeli. Agroekologija naglašava razvoj lokalne ekonomije zasnovane na teritorijalnim pristupima. Razvoj kratkih, lokalnih lanaca snabdevanja hranom deo je razvoja lokalne privrede na obostranu korist i proizvođača i potrošača za konkretnu teritoriju/region.

Ukratko, ekonomija solidarnosti i njeni koncepti i principi su temelji za rast i izgradnju ekonomske održivosti agroekološkog pokreta. Sve dok se cenama hrane veštački manipuliše na tržištu, a ekonomski status malih poljoprivrednika ne postiže ekonomsku isplativost i elementarno dostojanstvo rada, ne možemo govoriti o postizanju održive poljoprivrede niti održivog razvoja. Principi solidarne ekonomije moraju postati glavni ekonomski principi ako želimo da obezbedimo pristojan prihod malim poljoprivrednicima, a samim tim, obezbedimo njihovu egzistenciju i stvorimo veći prosperitet za ruralne teritorije.

***

// U okviru projekta ,,Mediteranski karavan: učenje i deljenje znanja o agroekologiji“, udruženje Zelena Tranzicija je sa odličnim timom partnera iz Portugala, Italije, Francuske, Hrvatske i Turske izradila i čitav niz edukativnih materijala koji će pomažu razumevanje višestrukih dimenzija teorije i prakse agroekologije, pojašnjavaju fundamentalne koncepte i termine koji se koriste u agroekološkoj misli. Za one koji žele dalje da dublje istražuju ove teme, svi materijali će uskoro biti dostupni za upotrebu ovde. //