Mediteranski karavan - trodnevni međunarodni skup posvećen agroekologiji

Agroekologija je mesto na kojem se susreću rešenja za klimatsku krizu i socijalnu pravdu, a od 27. do 30. marta u Beogradu se po prvi put održava međunarodni radni skup posvećen agroekologiji - ekološkoj poljoprivredi koja doprinosi doprinosi održivosti i klimatskoj otpornosti. Ovaj skup je deo projekta ,,Mediteranski karavan agroekologije”. U Beograd će doći predstavnici udruženja i asocijacija iz više zemalja: Italije, Francuske, Portugala, Turske, Hrvatske i Srbije. 

Intenzivna industrijska poljoprivreda, to sad već veoma dobro znamo, sa sobom nosi čitav niz veoma negativnih posledica: osiromašenje biodiverziteta, progresivni pad kvaliteta zemljišta, zagađenje vode i zemljišta, osiromašivanje malih proizvođača… U pitanju su globalne pojave, ali vrlo jasno ih prepoznajemo i u Srbiji. Tradicionalna znanja koja se polako gube kao i probrana savremena tehnološka unapređenja su ključ u razvoju novih poljoprivrednih praksi koje imaju pozitivan uticaj na regeneraciju poljoprivrednih ekosistema. Suočeni sa pretnjom klimatskih promena i skorim nestankom fosilnih goriva, jedan od načina da održimo proizvodnju hrane i zdravlje stanovništva i životne sredine jeste da se okrenemo zaista održivim ekološkim praksama - a održive ekološke prakse su one koje su usmerene na male proizvođače i porodična gazdinstva koja zajedno okupljaju oko 2 milijarde ljudi na svetu (Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu FAO je došla do zaključka da mali proizvođači hrane hrane u stvari proizvode veoma značajan deo svih namirnica na planeti). 

Evropski Zeleni dogovor upućuje na niz ekonomskih, društvenih i ekoloških pristupa koji su uslov kako bi poljoprivreda postala održiva. Uvođenje agroekoloških praksi je upravo jedan od neophodnih koraka na tom putu.

U Erasmus+ projektu ,,Mediteranski karavan agroekologije” i na međunarodnom skupu koji se održava sledeće nedelje u Beogradu učestvuju predstavnici:
URGENCI (Francuska) - najveća evropska mreža lokalnih solidarnih agro grupa

BUGDAY (Turska) Pokret za ekološki život - najveća turska krovna asocijacija za ekološku poljoprivredu

DEAFAL (Italija) međunarodna organizacija za razvoj regenerativne poljoprivrede usmerene na male proizvođače i porodična gazdinstva

FSCIENCIAS - Asocijacija za naučno istraživanje i razvoj (Portugal)

HSEP (Hrvatska) - Hrvatski savez udruga ekoloških proizvođača

Zelena tranzicija iz Srbije.

Međunarodni skup koji se ove nedelje održava u Beogradu je zatvorenog, radnog tipa ali je on takođe samo jedna od aktivnosti koje će Zelena tranzicija preduzeti u narednom periodu sa ciljem širenja znanja o agroekologiji i jačanja lokalne zajednice. Pored prikupljanja znanja, u planu su i webinari namenjeni poljoprivrednim proizvođačima kao i praktične radionice gde svi zainteresovani mogu da vide kako se osnovni principi agroekologije primenjuju u praksi. Prvi od ovih događaja će biti sredinom aprila i tematski se nastavlja na skup. 

Šta je to agroekologija?

Agroekologija predstavlja primenu ekoloških principa u poljoprivredi. Ali, ona je više od jednostavnog uputstva kako uzgajati biljke bez upotrebe pesticida i mineralnih đubriva jer uključuje i mere koje korektivno deluju na odnos društva prema poljoprivrednicima, kao i sakupljanje starih znanja koja se vremenom gube. Zato je agroekologija prepoznata kao kocept koji ima ključni značaj u daljem razvoju poljoprivrede i smanjenju njenog negativnog uticaja na životnu sredinu.
S obzirom na činjenicu da se u Srbiji i našem regionu radi o novom konceptu, prvi korak su edukacije, i odraslih i mladih a istovremeno i samih poljoprivrednika. Takođe, deo ovog procesa je i prikupljanje tradicionalnih znanja koja su ponovo aktuelna jer su prepoznata kao ključna u razvoju održive poljoprivrede. Erasmus+ projekat “Mediteranski karavan agroekologije” ima za cilj upravo to: da sa jedne strane razvije metodologiju za obrazovanje u oblasti agroekologije, a sa druge prikupi stara znanja i stvori platformu koja bi zemljoradnicima dala mogućnost da sami dele svoja znanja.  

Agroekologija daje odgovor na pitanja: Kako smanjiti pritisak na prirodne resurse i ekosisteme a u isto vreme proizvoditi dovoljne količine hrane za potrebe društva? Kako malim proizvođačima omogučiti fer otkupne cene za njihove proizvode? Kakvu ulogu imaju potrošači u transformaciji sistema proizvodnje hrane da on postane održiviji i usmerene na lokalnu poljoprivredu?

Mali proizvođači su oni o kojima ovisi ceo sistem proizvodnje hrane, oni su ti koji proizvode najviše, dok su isto vreme upravo oni u vrednosnom lancu osuđeni tek na mrvice profita od finalnog proizvoda koji završi u supermarketima. S druge strane, supermarketi i nepravedne trgovačke prakse koje favorizuju velike poljoprivredne proizvođače, onemogućuju potrošačima da imaju pristup kvalitetnim domaćim proizvodima. Ovakve nepravedne i nerealne proizvodne, ekonomske i društvene prakse koje se guraju u globalnom sistemu proizvodnje hrane su dugoročno neodržive u svakom aspektu. To su samo neka od mnogih pitanja kojima se agroekologija bavi. Hrana je nešto što utiče na sve aspekte naših života. Utoliko, pitanja i izazovi kojima se agroekologija bavi je nešto što se tiče svih nas.