Hugelkultur ili tehnika brdaste leje

📷Washington State University

Hugelkultur je reč koja dolazi iz nemačkog jezika i mogla bi se prevesti kao brdo-kultra ili brdasta leja. U praksi, radi se o tipu baštenske leje gde koristimo drvo kao materijal i tako recikliramo otpad koji nam je ostao posle orezivanja voćki ili drugih radova u bašti.

Postoji nekoliko prednosti ovakvih baštenskih leja. Jedna je to što će drvo koje se nalazi u unutrašnjosti služiti kao sunđer koji upija vodu i čuva je za sušne periode. Kako se drvo razgrađuje njegovi ostaci će služiti kao đubrivo koje će značajno poboljšati kvalitet zemljišta na mestu gde je bila leja.

Pravljenje ovakvih leja je relativno jednostavno ali traži trud i priličnu količinu materijala. Počinjemo tako što ćemo iskopati rov. Dok kopamo, busenje sa površine odlažemo na jednu stranu a ostatak zemljišta na drugu stranu. Nema potrebe da idemo previše u dubinu - oko 30cm je sasvim dovoljno.

Ovaj rov punimo drvenim materijalom tako da na dno idu debla i najšire grane koje imamo, pa potom sve sitnije i sitnije grane. U jednom trenutku možemo dodati i nešto svežeg zelenog materijala poput tek pokošene trave. Dobro je koristiti drvo koje je već odstojalo nekoliko meseci jer će se brže raspasti a i manja je verovatnoća da izbiju mladice.

Kada smo zadovoljni visinom nagomilanog granja, preko stavljamo izvrnuto busenje, pa potom i ostatak zemlje koju smo iskopali, idealno pomešane sa nekim prirodnim đubrivom poput komposta ili stajnjaka. Na kraju dobro je dodati i sloj slame ili suvog lišća koji će sprečiti da se leja u prvom trenutku isuši.

Postoji nekoliko mogućih problema sa ovakvim lejama, jedan je da se pojavi previše gljiva koje će za sebe povući sve hranjive materije i vodu. U principu ovo se rešava time što na početku stavimo sloj zelenog materijala između granja koje ređamo i pazimo da sloj zemljišta na vrhu ne bude duviše tanak.

A sada motiku u ruke i srećno!!!

Radovan Božović

Radovan Božović je po obrazovanju biolog a po ličnom opredeljenju neko ko se zalaže za pravednije društvo i očuvanje prirode. Specijalnost mu je obrazovanje, kako formalno tako i neformalno: iza sebe ima i dugi niz godina rada u školama sa mladima, a i veliki broj radionica posvećenih uzgoju biljkaka, permakuturi i održivosti.

Previous
Previous

Evo jabuka

Next
Next

Šta je to agroekologija?