Društvena dimenzija agroekologije- sistem proizvodnje hrane po meri čoveka

Društvena dimenzija agroekologije jedan je od stubova agroekološke misli koji sve više dobija na važnosti u javnosti i u akademskoj zajednici. Najpoznatiji koncept koji se bavi društvenim aspektima agroekologije je prehrambeni suverenitet.

Prehrambeni suverenitet se bavi problematikom društvenih i ljudskih prava u kontekstu razvoja sistema proizvodnje hrane. Pokret za suverenitet hrane zastupa stav da prava na definisanje pravila globalnih i lokalnih sistema proizvodnje hrane treba da pripadnu malim proizvođačima, a ne korporacijama. Oko 2 milijarde ljudi širom sveta klasifikovani su kao mali proizvođači, što ih čini okosnicom naših sistema proizvodnje hrane. Ovi ljudi treba da imaju pravo da definišu svoje sisteme proizvodnje hrane u skladu sa svojim potrebama i svojim društvenim i kulturnim običajima. To je ono za šta se bori pokret za prehrambeni suverenitet. Upravljanje prehrambenim sistemima treba da pripada ljudima čiji životi zavise od toga.

Ono što čini suverenitet hrane i agroekologiju inkluzivnim pokretom jeste participativni pristup. Participativni pristup znači da svi akteri sistema proizvodnje hrane treba da budu uključeni u proces zajedničkog donošenja odluka ili u kreiranje rešenja za zajednički problem. Lokalno stanovništvo treba da ima pravo da odlučuje o pravilima u vezi sa proizvodnjom hrane na njihovoj teritoriji.

Teritorijalni pristup primenjen na sisteme proizvodnje hrane podrazumeva proces kolektivnog planiranja koji uzima u obzir sve faze od proizvodnje hrane do potrošnje koje se dešavaju na datoj teritoriji. Pravi održivi razvoj može se postići samo ako ostvarimo viziju i ciljeve pokreta za agroekologiju i suverenitet hrane. Potrebna nam je fer i pravedna proizvodnja hrane koja zadovoljava potrebe ljudi i prirode, a ne korporacija.

***

// U okviru projekta ,,Mediteranski karavan: učenje i deljenje znanja o agroekologiji“, udruženje Zelena Tranzicija je sa odličnim timom partnera iz Portugala, Italije, Francuske, Hrvatske i Turske izradila i čitav niz edukativnih materijala koji će pomažu razumevanje višestrukih dimenzija teorije i prakse agroekologije, pojašnjavaju fundamentalne koncepte i termine koji se koriste u agroekološkoj misli. Za one koji žele dalje da dublje istražuju ove teme, svi materijali će uskoro biti dostupni za upotrebu ovde. //