Zapis drvo, ekološka kriza i putovanje kroz vreme - gimnazijalci poučavaju i opominju
Kraj je godine a sa njom i završavamo trogodišnji Erasmus+ projekt “Agroecological Youth Education”, akronima AYE. Naši saradnici na ovom projektu su bili grupa gimnazijalaca iz beogradske XIV gimnazije. Zajedno sa njima smo radili na razvoju dva projektna “outputa” na temu edukacije o agroekologiji za mlade. Strip i board game. Dok je board game, zbog složenosti oko kreiranja mehanizama i pravila igre, više bio u režiji projektnih organizacija i kreativnih partnera, strip “Putovanja Zelenim Horizontima” su direktni proizvod mašte srednjoškolaca i njihovog poimanja problematike proizvodnje hrane i poveznice sa zagađenjem i zaštitom životne sredine.
Današnji mladi su svesni ekološke krize u kojoj žive. Prvenstveno su svesni ogromne količine raznih hemijskih preparata koji se koriste u poljoprivredi. Kada se srednjoškolce pita šta je to organska hrana, prva asocijacija im je upravo to, hrana koja nije prskana raznim otrovima. Ono čega su takođe mladi svesni jest da je poljoprivreda jako nesigurna delatnost podložna vremenskim uslovima, koji postaju sve nepredvidiviji sa sve ekstremnijim vremenskim događajima kao oluje, poplave i sl. Nadalje, mladi su svesni i da je poljoprivreda ekonomski gledano, jako nesigurna i riskantna delatnost i da bi poljoprivrednici trebali da zarađuju puno više od svog rada. Mnogi srednjoškolci sa kojima smo sarađivali na izradi stripa i boardgame su učestalo ponavljali da bi subvencije za poljoprivredu trebali biti mnogo veće da bi poljoprivrednici mogli da dostojanstveno žive od svog rada. Dakle, možemo da konstatujemo da su mladi poprilično svesni svih problema sa kojima se susreću poljoprivrednici tokom proizvodnje i prodaje hrane. Dok smo igrali/testirali boardgame, jako smo se prijatno iznenadili koliko brzo povezuju probleme i rešenja i spajaju ih u agroekološku viziju proizvodnje hrane koja povezuje održivu proizvodnju hrane, odgovornu potrošnju, solidarnu ekonomiju, veze između proizvođača i potrošača, kao i na ulogu medija i edukacije u razvoju agroekologije kao modela proizvodnje hrane za dobro proizvođača i potrošača.
